Стари Лединци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
мНема описа измене |
||
Ред 43:
Већ почетком 19. века, у селу је радила школа, у којој су први учитељи били лединачки свештеници и раковачки калуђери, а током 1842. године изграђен је и први водовод. У време [[Српска револуција 1848—1849.|револуције]] 1848. године, дошло је до оружане интервенције [[Краљевина Угарска|мађарске]] војске против стварања [[Српска Војводина|Српске Војводине]] и Лединчани су учествовали у одбрани [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]. Тада је формиран војни логор и у Лединцима, са задатком да чува десну обалу [[Дунав]]а од упада мађарске војске. Године 1866. избио је у Лединцима велики пожар, услед неопрезности код печења ракије. Том приликом је изгорела скоро половина села. Укидањем војне границе 1881. године, Лединци су припојени цивилној управи провинцијала. 1898. године у селу је основана [[земљорадничка задруга]] под називом Прва српска земљорадничка задруга. Почетком 20. века, у Лединцима је отворена [[читаоница]], а 1913. године је основано Прво лединачко [[тамбура]]шко друштво, да би потом били формирани [[хор]] и драмска секција, као и рецитаторска група. Хор је био најмасовнији. Имао је 35 редовних чланова и назван је Прво лединачко певачко друштво. Мада политички живот, ако се изузме активност Социјалдемократске странке, није био развијен, деловало је неколико политичких струја. Било је демократа, радикала и независних. Међу социјалисте је више пута долазио [[Васа Пелагић]] и на њих имао јак утицај. Мада су политички били расцепкани, када су у питању били [[Југославија|југословенство]], борба за аутономна права [[Српска Војводина|Војводине]] или ослободилачка борба [[Краљевина Србија|Србије]], Лединчани су били јединствени. Своје симпатије према Србији нису крили ни пред [[Аустроугарска|аустроугарским]] властима, које су их за „дрско понашање“ хапсиле, кажњавале и малтретирале.
Када је 1914. године дошло до мобилизације за рат против Србије, Лединчани су били спремни на све да не би ишли у рат против српског народа. Властима је расположење војвођанских Срба било добро познато, па су све оне у које се сумњало да су противници рата против Србије хапсили и интернирали. Неки Лединчани су мобилисани у Аустроугарску војску и упућени на руски фронт, где се већина њих предала [[
[[Слика:Ledinci spomenik palim borcima.jpg|мини|лево|250п|Споменик палим борцима у Новим Лединцима]]
|