Стари Лединци — разлика између измена

Када је 1914. године дошло до мобилизације за рат против Србије, Лединчани су били спремни на све да не би ишли у рат против српског народа. Властима је расположење војвођанских Срба било добро познато, па су све оне у које се сумњало да су противници рата против Србије хапсили и интернирали. Неки Лединчани су мобилисани у Аустроугарску војску и упућени на руски фронт, где се већина њих предала [[ЦарскаРуска РусијаИмперија|Русима]] приликом првих судара у [[Галиција|Галицији]]. Из Русије су као добровољци одлазили на [[Солунски фронт]]. Мобилизација Лединчана успела је аустроугарским властима само у првом налету. Касније, већина се на разне начине извукла, и то најчешће на лекарским комисијама. Неки од њих су се склањали у шуму и по базама, где их војне и цивилне власти нису могле пронаћи. Многи који су већ били у војсци дезертирали су под пуном ратном опремом и окупљали се на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Били су то "[[Зелени кадар|зеленокадровци]]", који су представљали озбиљну опасност за позадину аустроугарских фронтова. Лединачки зеленокадровци су у току целог рата више боравили у селу него у шуми, а у шуму би се повлачили само кад би им запретила опасност. Што је рат био ближи крају постајали су све активнији, а пред крај рата изабрали су и свог вођу - Пају Радовановића, кога су назвали војвода Мицко. Када је дошло до пробоја Солунског фронта и готово безглавог повлачења аустроугарске војске, Лединчани, предвођени војводом Мицком, више пута су успешно пресретали и разоружавали аустроугарске војнике. У једном случају, Лединчани су одустали од разоружавања једне повеће групе аустроугарских војника, јер им је један од припадника ове групе објаснио да он и његови другови нису непријатељи, већ [[Чеси]], односно [[Словени]] као и Срби и да им је оружје које носе потребно да би се и они ослободили од [[Аустрија|аустријске]] и [[Угарска|угарске]] власти и створили [[Чехословачка|своју државу]]. Прихватајући ово објашњење, војвода Мицко их је пустио да иду.