Аспергеров синдром — разлика између измена

Тачан узрок АС-а још увек је непознат, иако истраживања подупиру вероватност [[ген|генетичке]] основе. Технике сликања [[мозак|мозга]] нису идентификовале јасну општу [[патологија|патологију]].<ref name="pmid17030291">{{cite journal | author = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006 | month = October | pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0}}</ref> Нема посебног лечења, а о делотворности појединачних интервенција постоје само ограничени подаци.<ref name="pmid17030291">{{cite journal | author = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006 | month = October | pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0}}</ref> Интервенција је усмерена на побољшање [[симптом|симптома]] и функција, а третман је заснован највише на [[бихевиорална терапија|бихевиоралној терапији]], фокусирајући се на недостатке у вештини комуницирања, опсесивне или понављајуће поступке и физичку неспретност.<ref>{{cite web|url=http://www.ninds.nih.gov/disorders/asperger/detail_asperger.htm |title=Asperger Syndrome Fact Sheet: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS) |publisher=Ninds.nih.gov |date = 20. 12. 2010. |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Већина појединаца временом се опорави, али се тешкоће са комуницирањем, друштвеним прилагођавањем и самосталним животом настављају и у одраслој доби.<ref name="springerlink1">{{cite web|url=http://www.springerlink.com/content/h27272175v61766v/ |title=European Child & Adolescent Psychiatry, Volume 18, Number 1 |doi=10.1007/s00787-008-0701-0 |publisher=SpringerLink |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Неки истраживачи и људи са АС-ом подстакли су промену у погледу на целу ствар, према којој је оно што треба лечити заправо различитост, а не оштећеност.<ref>{{cite web|url=http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all?content=10.1080/09687590701659618 |title='Surplus suffering': differences between organizational understandings of Asperger's syndrome and those people who claim the 'disorder' - Disability & Society |publisher=Informaworld.com |date = 7. 12. 2007. |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>

Иако особе са АС-ом стичу језичке способности без већих сметњи и у њиховом говору нема значајних абнормалности, усвајање језика и његова употреба обично су атипични-<ref name="springerlink1"/> У [[абнормалност|абнормално]]сти спадају говорљивост, нагли прелази на другу тему, дословно интерпретирање и погрешно разумевање нијанси, употреба [[метафора]] разумљивих само особи која говори, недостаци у [[слух|слушној]] перцепцији, необично педантан, формалан и идиосинкразијски говор, као и необичности у гласноћи, тону, интонацији, прозодији и ритму.<ref name="behavenet1">{{cite web|url=http://www.behavenet.com/capsules/disorders/asperger.htm |title=BehaveNetŽ Clinical Capsule™: Asperger's Disorder |publisher=Behavenet.com |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>

Родитељи деце са АС-ом обично могу да прате разлике у развоју њихове деце до доби од најмање 30 месеци. Праћење развоја током рутинског прегледа код лекара опште праксе или педијатра може да открије знакове који оправдавају даље истраживање. Дијагностиковање АС-а компликује употреба више различитих инструмената за праћење, укључујући ''„Дијагностичку скалу за АС“'' (ASDS), ''„Упитник за праћење спектра аутизма“'' (ASSQ), ''„Дечји тест за АС“'' (CAST), ''„Гилијамову скалу АС-а“'' (GADS), ''„Кругов индекс АС-а“'' (KADI)<ref name="pmid15796119">{{cite journal | author = Campbell JM | title = Diagnostic assessment of Asperger's disorder: a review of five third-party rating scales | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 35 | issue = 1 | pages = 25–35 | year = 2005 | month = February | pmid = 15796119 | doi = | url = http://www.springerlink.com/openurl.asp?genre=article&issn=0162-3257&volume=35&issue=1&spage=25 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> и ''„Коефицијент спектра аутизма“'' (AQ; са верзијама за децу<ref name="urlautismresearchcenter.com">{{cite web | url = http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2008_Auyeung_etal_ChildAQ.pdf | title = autismresearchcenter.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>, [[адолесценција|адолесценте]]<ref name="urlautismresearchcenter.com"autogenerated6>{{cite web | url = http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2006_BC_Hoekstra_etal_AQ-adol.pdf | title = autismresearchcenter.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> и одрасле<ref name="urlautismresearchcentre.com"autogenerated5>{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2005_Woodbury-Smith_etal_ScreeningAdultsForAS.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>). Ни за један од њих није се показало да поуздано може разликовати АС од осталих АСД-ова.<ref name="pmid17030291"autogenerated7>{{cite journal | author = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006 | month = October | pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>

Ниједан лек не лечи директно кључне симптоме АС-а.<ref name="urlStrategies for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome"autogenerated3>{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000494/fulltext | title = Strategies for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = }}</ref> Иако су истраживања о делотворности интервенција лековима ограничена, од кључне је важности да се дијагностикују и лече коегзистирајућа стања. Недостатак самоидентификованих емоција или у посматрању ефеката нечијег понашања на друге може особама са АС-ом да отежа да схвате зашто би им лек могао бити потребан. У комбинацији са бихевиоралним интервенцијама и прилагођавањем средини, лекови могу бити делотворни у лечењу коегзистирајућих стања, као што су поремећај личности, клиничка депресија, недостатак пажње или агресивност. За атипичне неуролептичне лекове ''„оланзапин“'' и ''„[[Рисполепт|рисперидон]]“'' показало се да смањују симптоме удружене са АС-ом; рисперидон може да смањи понављајуће и самоповређујуће понашање, испаде агресивности и импулсивност, као и да побољша стереотипне шеме понашања и друштвене односе. ''„Флуоксетин“'', ''„флуоксамин“'' и ''„сертралин“'', који спадају у групу селективних [[инхибитор]]а поновне апсорпције серотонина (''SSRIs''), показали су успех у лечењу ограничених и понављајућих интереса и понашања.<ref name="urlStrategiesautogenerated3 for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000494/fulltext | title = Strategies for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = }}</ref><ref name="pmid16596080"autogenerated4>{{cite journal | author = Baskin JH, Sperber M, Price BH | title = Asperger syndrome revisited | journal = Reviews in Neurological Diseases | volume = 3 | issue = 1 | pages = 1–7 | year = 2006 | pmid = 16596080 | doi = | url = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref><ref name="pmid14508298"autogenerated8>{{cite journal | author = Foster B, King BH | title = Asperger syndrome: to be or not to be? | journal = Current Opinion in Pediatrics | volume = 15 | issue = 5 | pages = 491–4 | year = 2003 | month = October | pmid = 14508298 | doi = | url = http://meta.wkhealth.com/pt/pt-core/template-journal/lwwgateway/media/landingpage.htm?issn=1040-8703&volume=15&issue=5&spage=491 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>

Са лековима се мора предузети опрез, јер код особа са АС-ом нуспојаве могу да буди чешће и теже за процењивање и тестови за делотворност лекова против коегзистирајућих стања рутински искључују појединце из аутистичког спектра. Абнормалности у [[метаболизам|метаболизму]], брзини електричних сигнала у срцу и повећан ризик од [[шећерна болест|дијабетес]]а типа 2 наводе се као проблеми са овим лековима<ref name="pmid17539694">{{cite journal | author = Newcomer JW | title = Antipsychotic medications: metabolic and cardiovascular risk | journal = The Journal of Clinical Psychiatry | volume = 68 Suppl 4 | issue = | pages = 8–13 | year = 2007 | pmid = 17539694 | doi = | url = }}</ref><ref name="pmid17705564">{{cite journal | author = Chavez B, Chavez-Brown M, Sopko MA, Rey JA | title = Atypical antipsychotics in children with pervasive developmental disorders | journal = Paediatric Drugs | volume = 9 | issue = 4 | pages = 249–66 | year = 2007 | pmid = 17705564 | doi = | url = http://content.wkhealth.com/linkback/openurl?issn=1174-5878&volume=9&issue=4&spage=249 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>, заједно са озбиљним и дуготрајним неуролошким нуспојавама.<ref name="pmid16682171"autogenerated1>{{cite journal | author = Matson JL | title = Determining treatment outcome in early intervention programs for autism spectrum disorders: a critical analysis of measurement issues in learning based interventions | journal = Research in Developmental Disabilities | volume = 28 | issue = 2 | pages = 207–18 | year = 2007 | pmid = 16682171 | doi = 10.1016/j.ridd.2005.07.006 | url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0891-4222(06)00027-8}}</ref> ''SSRI''-лекови могу да доведу до манифестације, нпр., повећане импулсивности, агресивности или поремећаја у спавању.<ref name="pmid14508298">{{cite journal | author = Foster B, King BH | title = Asperger syndrome: to be or not to be? | journal = Current Opinion in Pediatrics | volume = 15 | issue = 5 | pages = 491–4 | year = 2003 | month = October | pmid = 14508298 | doi = | url = http://meta.wkhealth.com/pt/pt-core/template-journal/lwwgateway/media/landingpage.htm?issn=1040-8703&volume=15&issue=5&spage=491}}</ref> Добијање на тежини и умор честе су нуспојаве рисперидона, који такође може довести и до повећаног ризика за екстрапирамидалне симптоме, као што су немогућност одмора и дистонија, као и повишен ниво пролактина. Умиреност и добијање на тежини чешће се јављају код лечења оланзапином<ref name="pmid17705564"autogenerated9>{{cite journal | author = Chavez B, Chavez-Brown M, Sopko MA, Rey JA | title = Atypical antipsychotics in children with pervasive developmental disorders | journal = Paediatric Drugs | volume = 9 | issue = 4 | pages = 249–66 | year = 2007 | pmid = 17705564 | doi = | url = http://content.wkhealth.com/linkback/openurl?issn=1174-5878&volume=9&issue=4&spage=249}}</ref>, што је, такође, повезано и са дијабетесом.<ref name="pmid17539694">{{cite journal | author = Newcomer JW | title = Antipsychotic medications: metabolic and cardiovascular risk | journal = The Journal of Clinical Psychiatry | volume = 68 Suppl 4 | issue = | pages = 8–13 | year = 2007 | pmid = 17539694 | doi = | url = }}</ref> Особе са АС-ом можда неће моћи идентификовати унутрашња расположења и емоције и разговарати о њима или толерисати нуспојаве које за већину људи не би биле проблематичне.

Деци са АС-ом може бити потребно и [[Специјално образовање|посебно образовање]] због њихових тешкоћа у друштву и понашању, иако многа похађају редовну школу. Адолесценти са АС-ом могу испољити континуиране тешкоће са бригом о самом себи, организованошћу и проблемима у друштвеним и љубавним везама; упркос високом когнитивном потенцијалу, већина младих људи са АС-ом остаје код куће, иако неки склопе брак или се запосле самостално. ''„''Различитост''“'' коју адолесценти доживе, тј. са којом живе, може бити трауматична.<ref name="urlMildest autism has selective advantages - Business - msnbc.com">{{cite web | url = http://www.msnbc.msn.com/id/7030731/ | title = Mildest autism has 'selective advantages' - Business - msnbc.com | format = | work = | accessdate = }}</ref> Може да се појави проблем због преокупираности могућим кршењем ритуала и устаљених рутина, од тога да се таква особа нађе у ситуацији без јасног плана и распореда до страха због неуспеха у друштвеним контактима, давајући за резултат стрес може се манифестовати кроз недостатак пажње, повученост, ослањање на [[опсесија|опсесије]], [[хиперактивност]], као и агресивно или супарничко понашање.<ref name="urlBehavioral forms of stress management for individuals with Asperger syndrome"autogenerated2>{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000482/fulltext | title = Behavioral forms of stress management for individuals with Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = }}</ref> Депресија је често резултат хроничне фрустрираности због неуспеха у друштвеном повезивању са другима, и могу настати поремећаји расположења који захтевају третман. Клиничка искуства указују да стопа [[самоубиство|самоубистава]] може бити већа код особа са АС-ом, али систематске емпиријске студије нису дале потврду за то.