Јустин II — разлика између измена

'''Јустин -{II}- млађи''' је био источноримски цар (владао [[565]]—[[578|78]]) и [[Јустинијан I|Јустинијанов]] сестрић. Његова владавина обележена је замашним и непредвидљивим догађајима.

 

 

И Јустин и Софија су у младости наводно били следбеници [[монофизитизам|монофизитизма]], али су се под Јустинијановим притиском одрекли учења које је сматрано [[Јерес|јеретичким]]. Јустин је касније заузео непомирљив став према монофизитима и покренуо прогон који је само заоштрио поделе у источним провинцијама царства.

Идућег јутра упутио се на хиподром, који је био препун свеколике забринуте светине. Пошто је одржао пар добрих говора, пропраћени бучном акламацијом, издао је помиловање за све оне који су направили неки преступ; а да би у потпуности уверио светину у своје извранредне и великодушне намере, позвао је Јустинијанове зајмодавце да се изјасне по том питању. Ови су се оберучке томе повиновали. Међутим, на њихово још веће изненађење, одједаред се однекуда појавила поворка људи под врећама препуним злата: у року од пар сати исплаћен је целокупан Јустинијанов дуг. Народ није имао мере у хвали и одушевљењу, а његово дивљење према свом новом световном поглавару досегло је свој врхунац када је Софија, следећи пример свог супруга, исплатила дугове масама сиромашних породица. Истовремено, православни цар је издао едикт о свеоштој толеранцији. Свима онима који су изгнани због верске нетрпељивости, изузев Евтихија, сада је дозвољено да се врате својима ближњима. Никада у току своје историје источна црква није пролазила кроз тако дугачак период непомућеног мира, готово педесет година, као тада. Изгледало је као да је дошло златно доба за Константинољ и за провинције .

 

 

Међутим, није прошло много, а Јустинова права природа је избила на видело, што је разочарало оне које су полагали наде у њега. Одбивши охоло посланство аварског кана, само је озлоједио последњег. Исто се носио и приликом преговора са Персијанцима, након чега је раскид с њима био неизбежан.