Ханс фон Сект — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м +kutijica biografija; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
[[Слика:Bundesarchiv Bild 102-10883, Hans von Seeckt und Otto Geßler.jpg|мини|Ханс фон Сект и Ото Геслер]]▼
| име = Ханс фон Сект
| презиме =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1866.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
▲[[
Генерал '''Ханс фон Сект''' ({{јез-де|Hans von Seeckt}}; [[22. април]] [[1866]] — [[27. децембар]] [[1936]].), високи официр [[Немачка|немачке]] армије. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је на [[Источни фронт (Први светски рат)|Источном фронту]]. После ратa се залагао за савез са бољшевичком [[Русија|Русијом]] против [[Пољска|Пољске]], али у време [[Капов пуч|Каповог пуча]], 1920. године, одбио је да изда наређење за наступање према пучистима (Рајхсвер не пуца на Рајхсвер!). У периоду [[1930]] — [[1932]]. године, као члан Народне партије, био је посланик у [[Рајхстаг]]у, а [[1934]] — [[1935]]. био је саветник [[Чанг Кај Шек]]а.
Линија 13 ⟶ 31:
Фон Сект је у октобру [[1919]], тајно од владе [[Вајмарска република|Вајмарске републике]] послао у Москву свог блиског пријатеља Исмаила Енвер-Пашу, да успостави контакт са Совјетима. <ref name="Wheeler-Bennett, John page 126">Wheeler-Bennett, John ''The Nemesis of Power'', London: Macmillan, 1967 page 126.</ref> Ово је довело до потписивања војног пакта са Лењином, <ref>http://www.feldgrau.com/articles.php?ID=23</ref> по коме је немачким стручњацима било омогућено да у Совјетском Савезу развијају оружје које је Немачкој било забрањено одредбама [[Версајски уговор|Версајског уговора]], а пре свега тенкове и авионе. Исти пакт је омогућио немачким предавачима да предају на руским академијама, а официрима Рајхсвера да се школују на њима.
Немачки инжењери су радили у сарадњи са совјетским колегама нарочио интензивно на развоју и унапређењу тешког наоружања у Ками ([[СССР]]), близу [[Казањ]]а. Од [[1926.]] до [[1932]], неколико немачких фирми попут Крупа (''Krupp''), Ринметал-Борсига (''Rheinmetall-Borsig''), Дајмлера (''Daimler'') и других, радило је на изградњи првих прототипова тенкова тестираних на совјетској територији. Ови пројекти камуфлирани су називима „Велики трактор“ I, II, III и „лаки трактор“ и утрли су пут првим лаким тенковима [[Панцер I|''Panzer Pz I'']] који су се појавили већ [[1934.]] године. У овом периоду и [[Хајнц Гудеријан]], отац савременог тенковског ратовања и аутор капиталног војног дела „Пажња! Тенкови!“({{јез-нем|Achtung! Panzer!}}) и каснији немачки генерал, провео је у Казању
== Каснији живот ==
[[
[[
Између [[1930]]. и [[1932]] Фон Сект је био посланик [[Рајхстаг]]а као члан Народне Партије Немачке -{(DVP)}-, након што му није успело да буде изабран кандидат Партије Центра. За време председничких избора 1932, Фон Сект је писао својој сестри, убеђујући је да гласа за [[Хитлер]]а.<ref>Wheeler-Bennett, p. 223, n. 1.</ref>
| |||