Термохалинска покретна трака — разлика између измена

'''Термохалинска покретна трака''' или '''термохалинска циркулација''' ({{јез-енгл|the ocean conveyer, conveyor belt}}) је [[океанографија|океанографски]] назив за комбинацију [[морске струје|морских струјања]] која повезују четири од пет [[океан]]а и притом се обједињују у јединствени опток глобалних размјера.

 

Покретач ове врло опсежне размјене маса и [[температура|температуре]] је својство морске воде да на основу промјене [[салинитет]]а и [[температура|температуре]] мијења густоћу (термохалинско својство). Зависно од [[географска ширина|географске ширине]], мијења се количина сунчевог зрачења. Тако се у близини [[екватор]]а подиже температура воде, а испаравање јој повећава сланост.

 

Тек почетком 1970их било је први пут могуће обрадити све океанографске податке прикупљене широм Земље. Тако се показала међусобна повезаност струја изазваних вјетром и густоћом и претпостављено је, да је и најпознатија [[Голфска струја]] дио глобалне покретне траке (циркулације). Полазећи од механичке покретне, бескрајне траке, и ово струјање мора које обухвата цијелу Земљу, названо је ''велика морска покретна трака'' или једноставно, ''глобална покретна трака'', док је у научним круговима добила назив ''глобално термохалинско кружење'' (или ''циркулација'').

 

Кружење се одвија како на површини тако и у дубини. Хладна вода струји на дубини од 1,5 до 3,0 километара, крећући се претежно паралелно с падинама континенталних обала западним ивицама океанских базена због Земљине ротације. При томе, у секунди том струјом прође између 10 и 40 милиона [[кубни метар|кубних метара]] воде.

 

Дугорочно, на струје дјелује и [[помицање континената]] кроз подјелу копно-море. Као релативно краткорочније дјеловање разматра се могућност мањег или већег слабљења сјеверноатлантске струје због отапања поларних ледених капа. У [[Историја климе|историји климе]] нађени су докази за таква догађања и раније.

 

Одређени допринос глобалном кружењу морске воде дају и '''дубинске ивичне струје'''. Ту се мисли на дубокоморско вртложење у близини обале, као што је познато пред обалом [[Бразил]]а (тзв. '''бразилски кругови струја'''). Ови вртлози настају временски и просторно периодично, и настаје тзв. [[Карманов вртложни пут|вртложни пут]]. Тачно објашњење овог феномена, откривеног тек 2004. године, још не постоји. Према компјутерским моделима, Бразилска струја се распада у висини града [[Рецифе]] јер ту обала мијења смјер и тиме се смањује [[трење]] што резултује турбулентним струјањима.

 

* [http://spacemart.com/resports/Scients_Use_Satellites_To_Detect_Deep_Ocen_Whirlpools.html „-{Scientists use satellites to detect Deep-Ocean Whirlpools}-“], ''-{spacemart.com}-'', 21. март 2006.

* [http://oceanmotion.org/html/background/ocean-conveyor-belt.htm „-{Conveyor Belt}-“]

 

<!-- међувики -->

{{Commonscat|Ocean currents}}