Енигматика — разлика између измена

Енигматика се првенствено третира као забава и разбибрига, али савремена енигматика доказује да је и нешто више. Поред тога што је „гимнастика ума и играрија духа“, она служи за проверу, стицање и обнављање [[знање|знања]] („знање кроз разоноду“), тестирање [[интелигенција|интелигенције]], [[култура|културно]] изражавање у посебном облику, интелектуалну забаву, а постоји и веровање да се решавањем [[укрштеница|укрштених речи]] тренирају вијуге и ћелије [[мозак|мозга]] и да се тако делује [[превенција|превентивно]] на [[болест]]и овог органа. Данас је у свету енигматика присутнија него икад, и на папиру и у електронском облику, а томе знатно доприноси вишак слободног времена у савременом [[друштво|друштву]].

 

 

Енигматика има додирних тачака пре свега са [[књижевност|књижевношћу]] и [[новинарство]]м. За књижевност је веже заједнички „материјал“ са којим се ради - [[писмо]], [[језик]], [[слово|слова]] и [[реч]]и, а зна се да су народне [[загонетке]] ушле у књижевну историју нашег (и не само нашег) народа. Многи наши [[писац|писци]], [[лингвиста|лингвисти]], јавни радници и просветитељи су се бавили проучавањем и састављањем разних загонетака. Из старијих времена то су [[Вук Караџић]], [[Димитрије Давидовић]], [[Јован Стерија Поповић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Ђорђе Натошевић]], а из новијих [[Десанка Максимовић]], [[Милован Данојлић]], [[Јован Ћирилов]], [[Иван Клајн]] итд. Што се тиче новинарства, може се рећи да се и знатан број [[новинар]]а бавио и бави енигматским радом као саставним делом свог посла, а скоро сви дневни и периодични листови имају бар по једне [[укрштеница|укрштене речи]] на својим страницама, а неке и читаве енигматске додатке од више страна.

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Puzzles}}