Мејн — разлика између измена

страница = www.maine.gov

}}

'''Мејн''' ({{јез-енгл|Maine}}) је савезна држава смештена на крајњем североистоку [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Према истоку и југу излази на [[Атлантски океан]], према североистоку се граничи са канадском провинцијом [[Њу Брансвик|Њу Бранзвик]], а према северозападу са провинцијом [[Квебек]], према западу се граничи са савезном државом [[Њу Хемпшир]]. Мејн је смештен у делу САД познатом као [[Нова Енглеска]]. Познат је по свом крајолику – разуђеној, каменитој обали, ниским планинама, густим шумама и живописним водотоцима. Такође је познат и по својој кухињи нарочито по јастозима и шкољкама.

 

 

Мејн је најсевернија и највећа савезна држава у Новој Енглеској јер заузима скоро половину површине те области. За Мејн је карактеристично то да се граничи са само једном савезном државом САД, Њу Хемпширом према западу. Мејн је најисточнија савезна држава САД а градови [[Истпорт (Мејн)|Истпорт]] и [[Лубек (Мејн)|Лубек]] су два најисточнија места у Сједињеним Државама. Најсеверније насеље у Мејну је Есткорт Стејшон.

Мејн се налази у биому широколисних и мешовитих шума умерених предела. У пределима дуж централне и јужне обале налазе се [[Североисточне обалске шуме]] у којима преовлађује храст, док се у остатку савезне државе простиру [[Северноенглеске-Акадијске шуме]]. <ref name = "ecoregions">{{cite journal |author = Olson |title = Terrestrial Ecoregions of the World: A New Map of Life on Earth |journal = [[BioScience]] |year = 2001 |volume=51 |issue=11 |pages= 933–938 |url = http://gis.wwfus.org/wildfinder/ |doi = 10.1641/0006-3568(2001)051[0933:TEOTWA]2.0.CO;2 |author-separator = , |author2 = D. M |author3 = E. Dinerstein |display-authors = 3 |issn = 0006-3568 |last4 = Burgess |first4 = Neil D. |last5 = Powell |first5 = George V. N. |last6 = Underwood |first6 = Emma C. |last7 = d'Amico |first7 = Jennifer A. |last8 = Itoua |first8 = Illanga |last9 = Strand |first9 = Holly E. }}</ref>

 

 

 

 

[[Национални парк Акадија]] је једини национални парк у Новој Енглеској.

 

 

Током [[Ледено доба|Леденог доба]] на подручју данашњег Мејна настало је на стотине залива, увала и живописних лука које постоје и данас. Приликом повлачења леда настало је близу две хиљаде острва код обале Мејна.

 

 

Првобитни становници ове области су били потомци ловаца из периода Леденог доба. О овим људима се мало зна, осим да су се развили знатно пре [[Микмак]] и [[Абнаки]] Индијанаца. Они су били познати као ''црвени људи'' због црвене глина коју су користили за обележавање гробова. Сматра се да најстарији гробови становника Мејна датирају од три хиљаде година пре нове ере.

Иако су некада десетине племена насељавала Мејн данас постоје само четири. Племе [[Пасамакводи]] броји око 1.500 припадника и живи у два резервата. Племе [[Пенобскоти]] броји око 1.200 припадника и живи на острву Индијан на реци [[Пенобскот]]. Племе Микмак има 482 припадника и живи у округу [[Арустук]], док је племе [[Малисити|Малисита]] са 554 припадника смештено близу [[Хаултон]]а.

 

 

Претпоставка је да је пет стотина година пре Колумбовог „открића“ Америке, [[Лејф Ериксон]] са посадом од тридесет Викинга стигао до данашњег Мејна и покушао да оснује насеобину.

Током 1620-их основане су бројне енглеске насеобине дуж обале Мејна, међутим због сурове климе, сиромаштва и напада Индијанаца већи број тих колонија уништен током наредних година. Почетак 17. века дочекало је само неколико колонија. Дотле је Масачусетс купио већи део територије Мејна, тај споразум је трајао све до [[1820|1820.]] када је Мејн постао савезна држава.

 

 

Питање управе над Мејном било је предмет спора између Енглеске и Француске током прве половине 18. века. Ово раздобље обележили су и бројни упади Индијанаца на насеобине белаца. Ови препади су били подржани од стране Француза јер су желели да отерају Енглезе са те територије.

Смањење индијанских напада половином 18. века и поклањање земље од стране [[Масачусетс]]а допринело је порасту броја становника у Мејну. Између [[1743|1743.]] и [[1763|1763.]] број становника се увећао са 12.000 на 24.000. До краја века број становника Мејна је порастао на 150.000.

 

 

Отпор британској пореској политици је почео још [[1765|1765.]] када је група људи запленила пореске маркице у Фалмуту, данашњем [[Портланд (Мејн)|Портланду]], док су напади на пореске службенике постали учестали.

Током Америчке револуције Мејн је претрпео велике губитке, око хиљаду људи је погинуло, трговина је замрла, главни град је сравњен са земљом, а трошкови Мејна су били већи него касније у Америчком грађанском рату.

 

 

Након Америчке револуције колонисти у Мејну почињу да траже отцепљење од Масачусетса. Обалски трговци, који су у то време одржавали равнотежу политичке моћи, су се супротстављали покрету за отцепљење. Свој став су променили када је избио [[Рат из 1812]]. јер се Масачусетс показао као неспособан да заштити људе у овој ексклави од упада британских трупа.

Први гувернер Мејна је био [[Вилијам Кинг]], угледни трговац и бродоградитељ. Као привремени главни град одабран је Портланд, да би престоница 1832. била пресељена у [[Огаста|Огасту]].

 

 

Граница између Мејна и Њу Бранзвика је често била предмет расправе годинама након Америчке револуције. Сукоб је тињао све до 1839, када је запретила опасност од избијања рата. Британци су ангажовали неколико стотина војника из Квебека, док је Конгрес САД одобрио десет милиона долара за војне трошкове уколико дође до избијања рата. Мобилисано је око педесет хиљада војника а генерал-мајор [[Винфилд Скот]] је послат да предупреди крвопролиће. Скот је успео да издејствује привремени споразум између две стране.

[[Споразум Вебстер-Ешбартон]] је потписан [[1842|1842.]] између државног секретара САД [[Данијел Вебстер|Данијела Вебстера]] и енглеског специјалног министра [[лорд Ешбартон|лорда Ешбартона]], којим је коначно решено питање североисточне границе Мејна.

 

 

Након добијања статуса савезне државе дошло је до развоја рударства и индустрије што је довело до снажног економског раста.

Рибарство и пољопривреда су такође били веома важни али су били предмет великих економских флуктуација.

 

 

У Мејну, који је постао савезна држава САД као држава у којој није дозвољено робовласништво, је постојала дуга традиција борбе против робовласништва. Удружења аболициониста су основана још 25 година пре почетка Америчког грађанског рата.

Оба генерала су била привржена школству па је Хауард основао Универзитет Хауард ({{јез-енгл|Howard University}}) и био је његов први председник, док је Чемберлен био председник Колеџа Боудин ({{јез-енгл|Bowdoin College}}).

 

 

Прохибиција и аболиционистички покрети омогућили су оснивање [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] у Мејну 1854. године. [[Ханибал Хамлин]], сенатор САД из редова демократа, иступио је из своје странке због несугласица око робовласништва. Он је основао Републиканску странку у Мејну и био је први гувернер Мејна из редова те странке. Избором Абрахама Линколна за председника САД, Хамлин је постао потпредседник.

Трећи значајни политичар из тог раздобља био је [[Томас Б. Рид]] члан Конгреса САД током последње четвртине 19. века. Три пута је био председавајући Представничког дома а због своје оштрине и одлучности да прогура одређене законе добио је надимак „Цар Рид“.

 

 

Након великих открића у производњи струје 1890-их, Мејн је почео да користи своје речне потенцијале за изградњу хидроелектрана. Електране су изграђене на рекама [[Андроскогин]], [[Кенебек]], [[Пенобскот]] и [[Сако]].

Током друге половине 20. века Мејн је имао проблем да усклади индустријски развој заснован на коришћењу природних ресурса и заштиту животне средине.

 

Уз ретке изузетке, Републиканска странка владала је политичком сценом Мејна цео век, од оснивања странке [[1854|1854.]] до избора демократе [[Едмунд С. Маски|Едмунда С. Маскија]] за гувернера [[1954|1954.]] Маски и мала група младих напредних људи је успела да Мејн учини истинском двопартијском савезном државом.

Маски је [[1958|1958.]] постао сенатор САД. Постао је предводник у борби за чисту животну средину а такође се профилисао као стручњак за законодавство и контролу буџета. На изборима за председника САД [[1968|1968.]] био је кандидат за потпредседника заједно са [[Хуберт Хамфри|Хубертом Хамфријем]] а четири године касније био је један од главних кандидата за председничку номинацију.

Председник САД [[Џими Картер]] га је [[1979|1979.]] именовао за државног секретара

 

 

Према процени ''Управе САД за попис становништва'' ({{јез-енгл|United States Census Bureau}}) у Мејну је 1. јула 2011. живело 1.328.118 људи што је смањење до 0,01 посто у односу на попис који је обављен 2010.<ref name=PopEstUS>{{cite web|url=http://www.census.gov/popest/data/state/totals/2011/tables/NST-EST2011-01.csv|title=Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2011|format=[[comma-separated values|CSV]]|work=2011 Population Estimates|publisher=United States Census Bureau, Population Division|date=December 2011|приступљено=12.1.2011.}}</ref> Мејн је 2008. имао 1.321.504 становника што представља повећање од 6.250 људи или 0,5 посто у односу на 2007. годину. У односу на 2000. годину број становника се у том раздобљу повећао за 46.582 или 3,7 посто. Захваљујући природном прираштају број становника је повећан за 6.413 (71.276 рођених минус 64.863 умрлих), док су новопридошли становници допринели повећању од 41.808 људи. Од тог броја 5.004 су имигранти, док су 36.804 становника мигранти из других савезних држава.

У 2009. Мејн је био једна од три савезне државе које су имале смањење броја становника.<ref>{{Cite news | first=Tux | last=Turkel | title=Maine can learn by numbers in province | url=http://www.pressherald.com/news/maine-can-learn-by-numbers-in-province_2010-08-15.html| work= | publisher=Maine Telegram | location=Portland, ME | pages= A11 | date = 15. 8. 2010. | id= | accessdate=}}</ref>

 

 

Према попису из 2010. 94,4 посто становништва Мејна су чинили белци, 1,1 посто црнци, 0,6 посто Индијанци и аљашки домороци, један посто људи пореклом из Азије, 0,1 припадници неке друге расе и 1,4 посто мелези. Латиноамериканци и особе шпанског порекла су чинили 1,3 посто становништва Мејна.<ref>http://www2.census.gov/geo/maps/dc10_thematic/2010_Profile/2010_Profile_Map_Maine.pdf</ref>

Мејн је после Њу Хемпшира на другом месту међу савезним државама по броју Американаца француског порекла. Такође има и највећи проценат белаца који нису латиноамеричког порекла. Мејн има највећи проценат говорника француског језика у САД. Према попису из 2000. године 92,25 посто становника Мејна је говорило енглески код куће док је 5,28 посто говорило француски у поређењу са Луизијаном где је тај проценат 4,68 посто.<ref>{{cite web|url=http://www.mla.org/map_data_results&state_id=23&mode=state_tops|title=MLA Language Map Data Center|publisher=-{Modern Language Association}-}}</ref>

 

 

Према вероисповести становништво Мејна се може приказати следећим подацима:

* [[хришћани]] – 82%

** [[протестантизам|протестанти]] – 45%

*** [[методисти]]<ref name="thearda.com">{{cite web|url=http://www.thearda.com/mapsReports/reports/state/23_2000.asp|title=State Membership Report - Maine|publisher=-{Association of Religion Data Archives}-}}</ref> – 9%

*** [[Епископална црква|припадници епископалне цркве]] – 8%

* нерелигиозне особе – 17%

 

{{reflist}}

 

 

{{САД}}

 

[[Категорија:Државе и територије САД]]