Светионик у Александрији — разлика између измена

{{Координате|31_12_51_N_29_53_06_E_type:landmark_region:EG|31° 12′ 51" СГ Ш, 29° 53′ 06" ИГД}}

 

'''Светионик у Александрији''' ({{јез-грч|o Φάρος της Αλεξάνδρειας}}), један од [[седам светских чуда]], је направљен између [[300]]. и [[280]]. године п. н. е. на полустрву [[Фарос]]у. Направио га је грчки архитекта [[Сострат]]. Од свих светских чуда, једино је светионик у [[Александрија|Александрији]], поред своје архитектонске чудесности, имао и практичну намену - омогућавао је бродовима безбедан повратак у Велику луку Александрије. У архитектонском смислу, овај светионик је ипак имао највећи значај - то је била највиша грађевина на свету у то време и њена светлост се могла видети на 50 [[километар]]а од александријске обале.

 

Од шест уништених светских чуда, светионик је нестао последњи. У списима савременика, Страбоа и Плинија старијег, могу се наћи детаљни описи светионика и начина његовог функционисања. Они описују на који начин је огледало рефлектовало светлост десетинама километара на пучину и износе легенду по којој је огледало такође коришћено и за спаљивање непријатељских бродова пре него што би се уопште и приближили луци. Архитектонски, овај светионик је оставио великог трага и утицаја на касније изграђене светионике дуж Медитерана и у Шпанији, а данас се у романским језицима (француском, италијанском, шпанском) светионик каже „фарос“.

{{Седам светских чуда}}

'''''Напомена'''''

* <small>Преузето са интернет презентације http://www.zvrk.co.yu</small>