Гуштерача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[
'''Гуштерача''', позната и под називом '''панкреас''', је веома важна [[жлезда]] у систему органа за варење. Дугачка је отприлике 15 -{cm}-, дугуљастог облика и пљосната.
Ред 25:
Дневно панкреас човека излучи око 2000 -{ml}- сока. Основни састојци панкреасног сока су [[ензими]] за варење хране и најважнији међу њима су:
* [[трипсин]],
* [[химотрипсин]],
* [[липаза]] и
* [[амилаза]].
Егзокрини панкреас секретује још и [[фосфолипаза|фосфолипазу]], [[еластаза|еластазу]] и [[рибонуклеаза|рибонуклеазу]].
Ред 34:
Трипсин и химотрипсин учествују у варењу [[протеин]]а па се излучују у неактивном облику, као трипсиноген и химотрипсиноген, да би се активирали тек када доспеју у [[танко црево]]. То су такозвани [[зимогени ензими]]. Прво се помоћу цревне [[ентерокиназа|ентерокиназе]] активира почетна, мала количина трипсиногена па затим он активира преосталу количину како трипсиногена тако и химотрипсиногена. Липаза се, такође, излучује у неактивног облику, а активира се тек у танком цреву помоћу [[жуч]]и (ствара се у јетри и преко жучних канала доспава у дуоденум). Липаза делује само на емулговане [[маст]]и, а да би се оне емулговале неопходна је жуч. Амилаза разлаже [[скроб]].
=== Егзокрина функција и њена регулација
Постоје три фазе у регулацији лучења панкреасног сока:
Ред 43:
#* изглед јела - визуелна компонента изазива лучење панкреасног сока преко дејства нерва вагуса али хормон [[холецистокинин]] утиче на ове процесе
# Желудачна фаза - ширење зида желуца под утицајем хране активира вагус, а такође и покређе перисталтичку ракцију ([[перисталтика]]) уз помоћ [[безусловни рефлекс|безусловних рефлекса]].
# Цревна фаза
Лучење панкреасног сока врши се само после доспевања хране у дуоденум, а свој максимум достиже три сата по уношењу хране. То лучење је под утицајем хормона [[секретин]]а кога стварају жлезде танког црева када садржај из желуца доспе у њега. Секретин из танког црева [[крв]]љу доспева у панкреас где изазива лучење панкреасног сока богатог водом и [[бикарбонат]]има. На лучење овог сока утиче још један хормон, [[холецистокинин-панкреозимин]]. Овај ензим релаксира Одијев сфинктер, што омогућава секрацију панкреасног сока и жучи, али и стимулише панкреас на лучење сока богатог ензимима. Уједно холецистокинин инхибира активност желуца, што, омогућава да се храна која је доспела из желуца у дуоденум адекватно свари.
Поред хормоналне регулације, панкреасни сок се лучи и деловањем безусловних рефлекса (поглед на храну, мирис хране изазивају ту секрецију).
Ред 51:
== Ендокрина функција и њена регулација ==
[[
'''Ендокрина функција''' панкреаса огледа се у раду ендокриних ћелија груписаних у тзв. [[Лангерхансова острвца]]. Ова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова. Највише их има у репу панкреаса.
Линија 64 ⟶ 63:
== Поремећаји функције панкреаса ==
# [[Акутно]] [[запаљење]] панкреаса (''-{pankreatitis akuta}-''. Постоје различите форме:
#* серозни,
#* егзудативни,
#* хеморагични,
#* некротични
# [[Хронично]] запаљење панкраса-pankreatitis chronica
# [[Рак (болест)|Рак]], [[карцином]] панкреаса
# [[Аденом]] ендокриног панкреса:
#* [[инсулином]]
#* [[глукагоном]]
#* [[гастрином]] ([[Синдром Золингер-Елисон]])
#* [[ВИП-ом]], БИП-базоактивни интестинални пептид
#* [[Соматостатином]]
# Развојне аномалије панкреаса:
#* подељени панкреас (''-{pankreas divisum}-'')
#* прстенасти панкреас (''-{pankreas anulare}-'')
#* ектопички панкреас
# Дијабетес тип један (''-{diabetes mellitus typ I}-'')
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pancreas}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Gušterača Bionet škola]
* Basislehrbuch Innere Medizin, H.Renz-Polster, S. Krauzig, J.Braun, Urban und Fischer {{de}}
* [http://pathologyoutlines.com/pancreas.html#normal http://pathologyoutlines.com/pancreas.html#normal Pathology outlines, „Панкреас“] {{en}}
Линија 96 ⟶ 95:
[[Категорија:Жлезде]]
[[Категорија:Ендокрини систем]]
{{Link GA|de}}
| |||