Масада — разлика између измена

{{Координате|31.315295_N_35.353746_E_type:landmark_region:IL_scale:20000|31°19′ СГ Ш 35°21′ ИГД}}

'''Масада''' ({{јез-хеб|(метзуда) מצדה}} - тврђава) је некадашња јеврејска тврђава. На овој локацији у [[Израел]]у, на врху изолованог каменог платоа, на источном ободу [[Јудејска пустиња|Јудејске пустиње]], изнад [[Мртво море|Мртвог мора]], налазе се остаци древне палате и утврђења. Масада је постала позната по бици која је вођена [[73. п. н. е.]] за време [[Први јеврејско-римски рат|Првог јеврејско-римског рата]] између јеврејских бранилаца и [[X римска легија „Фретензис“|римских легионара]] под командом [[Флавије Силва|Флавија Силве]], које су опседале тврђаву. Током опсаде, већина бранилаца извршила је самоубиство схвативши да је пад тврђаве неизбежан.

 

== Географски положај и изглед ==

Литице на источној страни Масаде су скоро 450 -{m}- високе и спуштају се ка [[Мртво море|Мртвом мору]], док су литице на западу високе око 100 -{m}-; природни прилаз врху литице је веома тежак. Врх платоа је раван и [[ромб]]оидног је облика, димензија апроксимативно 600 х 300 -{m}-. Око врха платоа био је подигнут [[казамат]]ски бедем дугачак 1.400 -{m}- и дебео 4 -{m}- са многим [[кула]]ма. Сама тврђава имала је бројна [[складиште|складишта]], [[цистера|цистерне]] за скупљање [[кишница|кишнице]], [[барака|бараке]], [[палата|палате]] и оружарницу. До утврђених капија града водила су три кривудава путића. Тачна географска локација тврђаве је '''31°19′N 35°21′E'''.

 

== Историја ==

 

 

 

 

Историчар [[Јосиф Флавије]] није забележио ни један одлучнији покушај Сикара да нападну Римљане током изградње прилазне рампе, што се умногоме разликује од његових описа опсаде других јеврејских тврђава што можда сугерише на претпоставку да Сикари нису имали довољно оружја и да нису били довољно вешти да се супротставе римској легији. Међутим, претпоставља се да је главни разлог било то што су Римљани за послове на изградњи рампе ангажовали јеврејске робове, а вера је Сикарима забрањивала да их убијају.

 

== Локација данас ==

Тачан положај Масаде установљен је [[1842]]. године док су у периоду од [[1963]]-[[1965]]. године на њему обављена обимна ископавања која је предводио израелски археолог [[Јигел Јадин]]. Посетиоцима тврђаве, који не желе да се до ње попну кривудавим путићем који је обновљен на источној страни планине, на располагању стоје две жичаре. Римска прилазна рампа још увек постоји на западој страни планине и преко ње се може доћи до тврђаве. Многе древне грађевине су рестауриране као и зидне слике у две [[Ирод]]ове палате и у Римском купатилу које је саградио. Такође су рестауриране и синагога и куће јеврејских побуњеника. Данас се могу видети и остаци римског зида, високог око 1 -{m}- подигнутог око тврђаве као и једанест римских касарни. Цистерна за воду, која се налази на 2/3 успона уз литицу добија воду из оближњег [[вади]]ја помоћу сложеног водоводног система што објашњава како су се побуњеници тако дуго снабдевали водом. Масада је [[2001]]. године уврштена у [[Светска баштина|Светску баштину]] од стране [[УНЕСКО]].

 

== Библиографија ==

 

 

{{commonscat|Masada}}

* [http://www.jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=238&letter=M ''Masada'' in the ''Jewish Encyclopedia'']

 

 

[[Категорија:Династија Флавијеваца]]

[[Категорија:Античке битке]]

{{Link FA|he}}