Кретање — разлика између измена

Галилејева релативност важи само за [[инерција]]лне системе референције, односно системе који се један у односу на други крећу равномерно праволинијски. Пошто само у оваквим, инерцијалним, системима важи и [[Галилео Галилеј|Галилеј]]-[[Исак Њутн|Њутнов ]][[Први Њутнов закон|принцип инерције]], инерцијални системи се могу дефинисати и као системи у којима важе закони Њутнове, класичне, механике.

 

 

[[Ајнштајн]]ова специјална релативност представља проширење Галилејеве релативности са механичких и на електромагнетне природне појаве. Ајнштајн је први схватио да не постоје посебни разлози због којих у свим системима у којима важе [[Њутнови закони кретања|закони Њутнове механике ]](инерцијални системи) не би важили (имали исту форму) и [[Џејмс Максвел|Максвелови ]]класични закони електромагнетизма. Ово тврђење, заједно са његовим другим постулатом о константности брзине светлости, чини основу његове [[Специјална теорија релативности|Специјалне теорије релативности]].