Картагина — разлика између измена

| Image = [[СликаДатотека:Dame Carthage(MNC).jpg|300п|Дама из Картагине]]

'''Картагина''' је антички град који се налазио на северу Африке, на територији данашњег [[Тунис]]а. Основали су је [[Феникија|феничански]] трговци из [[Тир]]а. Према предању, након смрти краља [[Тир]]а [[Матан I|Матана I]], крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син [[Пигмалион]]. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, [[Елиса|Елисом]] (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на [[Кипар]], и одатле на север [[Африка|Африке]], данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт (феничански: -{Quart Hadasht}-), што значи „нови град“, то јест Картагину, [[814]]. пне<ref>Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9</ref>.

Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. године пре нове ере. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. године пре нове ере. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.

[[СликаДатотека:Carthage-1958-PortsPuniques.jpg|мини|250п|лево|Данашњи изглед Котона, војне луке]]Војна лука називала се још и Котон Картаге, била је кружног облика, а њене се контуре могу разазнати још и данас. Ископавања су показала да су Картагињани саградили стотине докова од опеке на вештачком острву кружног облика, усред здања. Бродови су се могли довући на копно за поправак. Археолози су израчунали да су у изградњи овог мамутског пројекта, Картагињани уклонили четвртину милиона кубних метара земље. Од трговачке луке је била заштићена овалним и масивним зидом те у њу није смео крочити нити један странац. Сматрано је светским чудом у доба антике, ово софистицирано здање је могло примити велики број ратних бродова у надсвођене одељке, попут хангара којих је могло бити 180. Била је то најнапреднија лука својег доба. Све је надгледавала капетанија која је била лоцирана у средишту, на вештачком острву. Од тамо су могли надгледати целу луку и обалу.<ref>Carayon Nicolas, Le cothon ou port artificiel creusé. Essai de définition, Méditerranée N° 1.2 - 2005 [http://mediterranee.revues.org/1892?file=1]</ref>

[[СликаДатотека:Quartier Punique.JPG|thumbмини|250px250п|left|Поглед на остатке пунских грађевина на цитадели Бирса]]

* [http://www.stanford.edu/dept/archaeology/journal/newdraft/garnand/paper.pdf Brian K. Garnand: "From infant sacrifice to the ABC'S: ancient Phoenicians and modern identities"] - (University of Chicago). Earlier version presented in Standford Colloquium "Past Narratives / Narratives Pasts"

* [http://www.perseusbooksgroup.com/dacapo/book_detail.jsp?isbn=0306813629 Hannibal]: Published by Decapo Books, an excellent source of military history about ancient Carthage and the tactics of Hannibal and the Roman Republic