Главњача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Главњача''' је популарни назив за стару зграду [[Управа града Београда|Управе града Београда]] (''нова је изграђена двадесетих година на Обилићевом венцу''), која се до [[1953]]. године налазила на месту данашњег [[Хемијски факултет Универзитета у Београду|Хемијског факултета]], у блоку између улица браће Југовића, Студентског трга, Симине и Вишњићеве. У овој згради се налазио средиште градске полиције и затвор, чије су две ћелије, биле посебно „популарне“ - мала тзв „Ћорка“ и велика тзв „Главњача“, по којој је касније читава зграда добила назив. Такође „Главњача“ је остала позната и као „политички затвор“ у који су затврани политички противници свих режима, који су постојали током постојања ове зграде од [[1864]]. до [[1953]]. године. У овом затвору се није робијало већ је служио за привођење ухапшених, саслушања и све друге методе за добијање признања у истражном поступку.
 
== Историјат ==
[[СликаДатотека:Glavnjača2.jpg|десно|мини|250п|Споменик на месту „Главњаче“]]
[[СликаДатотека:Glavnjača1.jpg|десно|мини|250п|Запис у мозаику са текстом: „''На овом месту налазио се затвор Управе града Београда „Главњача“. Хиљаде комуниста и бораца за слободу страдало је у њеним ћелијама. Запаљена је и до темеља изгорела у борбама за ослобођење Београда''“.]]
Зграда Управе града Београда изграђена је средином шеседесетих година [[19. век]]а (''највероватније око [[1864]]. године'') и у њој су се налазила два одељења полиције — административно и кривично, као у затвор, који се налазио у подруму. Затворске ћелије су имале популарне називе којима су их „крстили“ затвореници, а „најпопуларније“ су биле — највећа односно главна ћелија која је названа „Главњача“, најмања ћелија која је названа „Ћорка“ јер није имала прозора, женска ћелија која је названа „Женски салон“ и ћелија у коју су смештани „отменији“ ухапшеници названа је „Господска соба“. До [[1911]]. године, међу Београђанима је заживео популарни назив „Главњача“ и њиме је називана читава зграда Управе града Београда, док је назив „Ћорка“ постао општи синоним за [[затвор]].
 
„Главњача“ је била позната и као један од први политичких затвора у [[Србија|Србији]], а поред ње политички затвореници су били зтварани и у [[Београдска тврђава|Београдској тврђави]]. Једно од првих политичких убистава у „Главњачи“ догодило се [[16. септембар|16. септембра]] [[1907]]. године, када су двојица затвореника — Милан Новаковић, ражаловани генералштабни капетан и власник [[опозиција|опозиционих]] новина (''жесток противник официра чланова [[Црна рука|завереничке групе]] која је извршила [[Мајски преврат]]'') и Максим Новаковић, ражаловани [[жандармерија|жандармеријски]] поручник (''њих двојица иако истог презимена, нису били у сродству''), искористила непажњу чувара и упала у собу с муницијом и забракадирана тражила да преговарају са управником града Церовићем. Док је Церовић долазио ка згради „Главњаче“, жандарми су отпочели напад на њих и убили их. Ово убиство је изазвало револт јавности и тада су избиле велике демонстрације.
 
=== Период између два светска рата ===
Ред 18:
У [[Бомбардовање Београда (1941)|шестоаприлском бомбардовању Београда]], [[1941]]. године, зграда „Главњаче“ је била срушена. [[Немци]] су је обновили и користили за своје потребе, док се средиште тек основане [[Специјална полиција Управе града Београда|Специјалне полиције]] налазило у згради на Обилићевом венцу, где се налазио и мањи затвор. Специјална полиција је тада користила и затвор у Ђушиној улици, док је [[Гестапо]] користио бивши Окружни затвор (''налазио се месту данашње зграде [[Дом синдиката (Београд)|Дома синдиката]] '' ) у Александровој улици (''данас [[Булевар краља Александра]]'') и зграду Ратничког дома (''данас Дом војске''), где се налазило и његово средиште. Капацитете [[Бањички логор|Бањичког логора]] користили су заједно и Специјална полиција и Гестапо.
 
[[Датотека:Atentat na Kosmajca.JPG|thumbмини|250px250п|десно|''Место атентата на Космајца, Симина улица, на зиду је још траг табле која је обележавала то место'']]
 
Иако се права зграда „Главњаче“ током [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупације Београда]] није користила као затвор, њеним именом — који је постао синоним за најстрашније мучилиште, називана је нова зграда Специјалне полиције на Обилићевом венцу. У току борби за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], октобра [[1944]]. године, зграда „Главњаче“ је била запаљена и оштећена, али је после обновљена и у њој се налазило средиште [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] ([[ОЗНА]]) за Србију. Зграда је срушена [[1953]]. године, када је изграђен Централни затвор у Бачванској улици, а на њеном месту је изграђена зграде [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природноматематичког факултета]] (''данас [[Хемијски факултет Универзитета у Београду|Хемијски факултет]]'').
Ред 29:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Glavnjača}}
* [http://www.republika.co.rs/500-503/20.html Утамничења кроз историју Србије: Главњача, Тамњача и Ћорка]
 
[[Категорија:Затвори]]