Безгрешно зачеће Дјеве Марије — разлика између измена

[[СликаДатотека:Bartolomé Esteban Perez Murillo 021.jpg|мини|300п||Марија, мајка Исуса као безгрешно зачеће.]]

* а) ''из [[Свето писмо|Светог писма]]'', где Бог већ у рају обећаје нову Еву, чији ће Син ђаволу сатрти главу<ref>“ Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода нјезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15)</ref>. Анђео Марију поздравлја као пуну милости - а то значи, да никад није била окаљана ни прародитељским ни властитим грехом<ref>Анђео уђе к њој и рече: „Здраво, милости пуна! Господин с тобом!“ (Лк 1,28 - превод Кршћанска садашњост)</ref>. Као Богородица – Мајка Божијег Сина - не би требало да буде окаљана грехом па ни најмањим, јер баш грех је највећи непријатељ њеног сина [[Исус|Исуса Христа]]. Из њеног Божјег мајчинства произлазе дакле и све друге одлике: њено безгрешно зачеће, њено девичанство, њен безгрешни живот и савршена сарадња са Божјим плановима до Исусове смрти на [[Калварија|Калварији]], као и њено узношење на небо душом и телом.

* б) ''из [[традиција|усмене традиције]]''; Римокатоличка догматика за ову догму наводи нарочито источну традицију: [[Јефрем Сирин|Јефрема Сирина]], [[Иринеј Лионски|Иринеја]], [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]], [[Герман I Цариградски|Германа Цариградског]], [[Андрej Критски|Андрeja Критског]], [[Модест Јерусалимски|Модеста]] и [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]]. Не без разлога ''Катекизам католичке цркве'' одаје признанје [[исток|источном]] [[хришћанство|хришћанству]]:<blockquote>Оци источне Предаје називају Мајку Божју „Пресвета“ (Παναγία - Панагиа), часте ју као „слободну од сваке љаге греха, као обликовану од [[Свети Дух|Светог Духа]] и учињену новим створењем“<ref>Други ватикански сабор: Lumen gentium 56</ref>. Милошћу Божијом, Марија је целог свог живота остала чиста од сваког личног греха. <ref> Катекизам Католичке цркве, Глас концила Загреб 1994, тачка 493.</ref></blockquote>.''Догматична конституција о Цркви "Lumen gentium"'' цитира и неке западне теологе, међу којима је [[Јероним Стридонски|Јероним]], [[Августин Хипонски|Августин]], [[Амброзије Милански|Амброзије]], [[Папа Лав I|Лав Велики]], [[Дунс Скот]] и [[Словенци|Словенац]] [[Јанез Лудвик Шенлебен|Јанез Шенлебен]]. Познато је, да такође источна литургија слави Богородицу Марију у ''"Достојно јест"'' као „пречисту, пресвету и непорочну Дјеву“.

* б) ''из [[папа|папине]] [[догма|догматске]] дефиниције'', где се каже:<blockquote>Преблажена Дјева Марија у првом тренутку свог зачећа, јединственом је милошћу и повластицом свемогућег Бога, у предвиђању заслуга Исуса Христа Спаситеља људског рода, била очувана од сваке љаге источног греха<ref>Папа Пије IX: Bulla Ineffabilis Deus; наводи: Denzinger-Schönmetzer: Enchiridion Symbolorum, definitionum et declarationum, тачка 2803</ref></blockquote>

* г) ''из редовног [[Католичка црква|црквеног]] учења'', што изражава такође ''Други ватикански концил'' и ''Катекизам католичке Цркве'', где читамо:

</blockquote>Да би била Спаситељева Мајка, Марија је „била од Бога надарена даровима који су у складу с тако узвишеном улогом<ref>Lumen gentium 56</ref>.Анђео Гаврило, у часу навештења, поздравља је као „милости пуну“ <ref>Лк 1,28</ref>. И доиста, да би навештају свог позива могла дати слободан пристанак своје вере, било је потребно да буде сва ношена Божјом милошћу. Теком векова Црква је постала свесна да је Марија, испуњена Божјом милошћу, била откупљена већ од свог зачећа. <ref>Катекизам Католичке цркве, тачке 490-492.</ref></blockquote>

* а) Не постоји јасна библијска основа која би подржала ту [[Догма|догму]], стога је однос између ауторитета магистерија и тумачења Писма неуравнотежен,

* б) Начин рођења по телу, као резултат воље двају тела, припада људском роду Дјева Марија не може бити изузета из тог контекста, јер само тако она нас представља и постаје мајка свих људи, друга [[Ева]] Она је примила своје тело рођењем од других тела.

* в) Мајка Господња у божанској [[Икономија|икономији]] није само прости „инструмент“, него сарадник у [[Оваплоћење|Оваплоћењу]] Логоса.

* г) Мајка Господња је ван пропадљивости не због рођења, већ услед усељења божанског Логоса у њену утробу.

[[FileДатотека:Immaculata Bitschnau.jpg|thumbмини|320px320п|Рудолф Блетлер, гравура: “Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода нјезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15).<ref>Патер Rudolf Blättler O.S.B. у књизи: O. Bitschnau: ''Das Leben der Heiligen Gottes''. 2. издање. Einsiedeln, New-York, Cincinnati и St. Louis; Karl & Nikolaus Benziger 1883, страна 898.</ref>]]

== Reference ==