Лимес (граница) — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Робот: додато als:Limes)
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Limes02.jpg|мини|300п|десно|Реконструкција дела лимеса.|мини|десно|300п]]
 
'''Лимес''' ({{јез-лат|limes}}), бразда, међа, или најчешће име за утврђену границу [[Римско царство|Римског царства]].
 
== Настанак ==
Да би сачувао империју од напада пограничних народа, [[Октавијан Август]] (63. п. н. е. до 14. п. н. е.), настоји да помери границе на погодне линије, првенствено водене препреке. Због тога заузима све земље на десној обали [[Дунав]]а а границу у Германији помера с [[Рајна|Рајне]] на [[Лаба|Лабу]]. Римљани се почетком нове ере трајно повлаче на границе и стварају систем сталних логора, из којег се временом развио лимес.
 
Лимеси настају у многим деловима Римског царства, а састоје се од система граничних [[пут]]ева, [[кула]] за осматрање, и утврђења. Понегдје се граде и [[бедем]]и од земље или камена, ровови и слично. У позадини лимеса, понекад и више стотина километара од њих, су се налазили логори са једном или више [[легија|легије]], које би интервенисале по потреби.
 
== У српским земљама ==
У [[Србија|Србији]] и околним земљама, лимеси су били део Дунавског лимеса.
 
=== Дунавски лимес ===
[[СликаДатотека:Römerwatchturm.JPG|мини|300п|десно|Реконструкција осматрачке куле лимеса.|мини|десно|300п]]
 
Дунавски лимес се дијели на панонски и мезијски дио.
 
==== Панонски лимес ====
Панонски лимес је ишао до Сингидунума (Београд). Најпре се састојао од бедема с кулама од дрвета, а касније од опеке или камена. Касније су дигнути стални логори легија. Познатији логори су Кастра Регина, Кастра Батава, Пасау, Виндобона, Карнунтум, [[Аквинкум]], Алтинум ([[Мохач]]), Ад Милитаре ([[Батина]]), Кузум ([[Петроварадин]]), Акуминкум ([[Стари Сланкамен]]).
Панонски лимес на простору Србије се може подијелити на барањски и сремски (сријемски) одсјек.
 
* Барањски одсек иде од Мурсе ([[Осијек]]) до [[Батина|Батине]] и имао је утврђени војни пут. Каштели су били код места Батина, Ад Новас (Змајевац, 7 -{km}- јужно од Батине), Мурса Минор ([[Дарда]]), Ауреус Монс (Каменац, 8 -{km}- од Змајевца) и Албано (Лушко, 8 -{km}- источно од Змајевца).
* Сремски лимес је ишао од Таурунума ([[Земун]]) до Теутобургијума ([[Даљ]]). Уз њега је ишао пут од Ст. Будима до Старог Сланкамена и даље ка Земуну. Важнији каштели су: код С. Сланкамена, код Петроварадина, Бононија (Боноштор), Онагринум, Кукцијум (Илок), Корнакум (Сотин). Источно од С. Сланкамена била су утврђења код Бургене (Нови Бановци), Ритијум (Сурдук) и Земуна.
 
==== Мезијски лимес ====
Мезијски лимес је ишао од Црног мора до Београда. Војни пут је ишао десном обалом Дунава, код Ђердапа је био дрвене конструкције (рупе за дебла у стијенама). Стални логор је био Калемегдан а на лијевој обали Дунава каштел Пановцеја ([[Панчево]]). Каштели на десној обали били су и Винцеа ([[Винча (Гроцка)|Винча]]), Трикорнијум ([[Ритопек]]), и на ушћу Велике Мораве, можда код Кулича. Главно утврђено место био је Виминацијум, близу ушћа Млаве у Дунав на висоравни. Код Рама је било утврђење Ледерата. Каштел Пинкум код Великог Градишта је данас под водом. Постоји још читав низ каштела и утврђења на овом подручју.
 
* Банатски лимес (-{Limes Dacicus}-) је изграђен послије освајања Дакије ради обезбеђења рудника у југозападним [[Карпати]]ма. Главна утврђења су била Тибискум (Карансебеш) и [[Жупа]] на ушћу Бистре у Тамиш.
 
* У Бачкој постоје римски шанчеви са малим и великим бедемом. Мали бедем иде од [[Апатин]]а до Бачког Петровог Села, а велики од Новог Сада до Бачког Градишта. За велики се сматра да су га саградили Јазиги, а мали Словени.
 
== Види још ==
* [[Римско царство]]
 
== Кориштена литература ==
* [[Војна енциклопедија]], Београд, 1973., књига пета, стране 83 - 86.
 
1.572.075

измена