Бацачке справе — разлика између измена

 

'''Бацачке справе''' су посебне направе које су служиле за избацивање [[пројектил]]а прије проналаска [[ватрено оружје|ватреног оружја]]. Умјесто [[барут]]а користиле су као погон еластичност дрвета, [[челик]]а, повезана с напињањем помоћу увијених [[конопац]]а или животињских жила, или [[центрифугална сила]].

Намјена је била разнолика, за рушење зидова [[Фортификација|утврђења]], изазивање [[пожар]]а, уништавање живе силе, [[брод]]ова, и тако даље. Неке справе су кориштене и у отвореним биткама, или монтиране на бродовима, док су друге биле подесније за опсаде градова.

 

Поријекло није сасвим јасно, али неке се помињу већ у 7. вијеку п. н. е. у [[Вавилонија|Вавилонији]]. У [[Пелопонески рат|Пелопонеском рату]] (431.-404. п. н. е.) [[Грци]] користе бацачке справе које користе снагу уврнутих [[конопац]]а ([[торзија]]). Грци имају [[катапулт]]е (положена путања пројектила, бацају копља, стреле) и [[петробол]]е (литоболе) (убацна путања, бацају камење). Конструкција је слична, имају двије ручице једним крајем уврнуте у сноп косе или гриве, док су други крајеви ручица међусобно повезани конопцем. Повлачењем конопца запиње се систем, и онда се поставља пројектил. Отпуштање конопца доводи до пријеноса торзионе силе на пројектил, који лети и до 400-500 метара далеко.

 

[[Полибије]] тврди да [[Филип Македонски]] има при опсади Тебе 338. п. н. е. 150 катапулта и 25 балиста.

 

 

У [[Римско царство|Римљана]] петробол се зове [[балиста]], а катапулт је подешен и за бацање камења. Запаљиви пројектил је било [[копље]] с врхом намотаним у кужину и запаљиву смјесу. У 3. вијеку појављује се онагер са само једним конопцем, већег домета и носивости до 600 кг, који потискује остале справе. Мала балиста се назива скорпион.

 

Пропашћу Римског царства у западној Европи, бацачке справе нестају из употребе све до [[Крсташки ратови|крсташких ратова]]. Тада долази до наглог развоја б. под разним именима у разним језицима. Тако је (грчки) катапулт називан тарант, тарантел, тортерела, римски мангоно, а онагер се зове брикола, манге, мангонел.

 

Баробалистичке б. се дијеле на три врсте по противтегу: трибок (фра. -{trebuchet}-) са крутим противтегом, бифа, буфа, блида са тегом који се обрће око хоризонталне осовине при крају полуге, и фрондибола, трипанцијум - комбинације претходне двије врсте.

 

Хумски кнез Мирослав користи б. при нападу на [[Дубровник]] 1185. Српски [[деспот Стефан Лазаревић]] 1420. добија на поклон из Дубровника конопце за балисте.

 

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Mechanical artillery}}

 

* Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 424-426.

 

[[Категорија:Наоружање]]