Секељи — разлика између измена

'''Секељи''' − ({{јез-мађ|Székely}}; {{јез-рум|Secui}}; {{јез-нем|Székler}}) су етничка група [[Мађари|Мађара]] која живи у данашњој [[Румунија|Румунији]], на [[исток]]у и [[југоисток]]у [[Трансилванија|Трансилваније]], највише их има у окрузима Харгита, Ковасна и Муреш. Само име овог народа се први пут налази у документима из једанаестог века и то на [[Латински језик|латинском]] Сикул ("Sicul"), док мађарска форма имена Секељ се спомиње први пут [[1334]]. године у документима који описују одбрану источног дела тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]].

 

== Популација ==

Укупан број Секеља, популација, варира од извора до извора. Румунски званични извор говори о 670.000 Секеља<ref>{{en icon}}[http://www.udmr.ro/script/hunginro.php?lang=eng Мађари у Румунији], на страници Демократског савеза Мађара у Румунији. Задња промена 16 Јула 2006.</ref>, мађарски извори говоре о бројци од 1.700.000 (а са овом бројком су у ствари обухваћени сви Мађари у Трансилванији а не само Секељи)<ref>[http://www.recensamant.ro/ Попис из 2002] - Задња промена 2002 --> 4. -{POPULATIA DUPA ETNIE}-</ref>. Међутим истина је као и увек негде сакривена у средини а бројке служе сврси. Бројка од 670 хиљада је тачна ако се рачунају Секељи који живе на територији која се некада звала [[Земља Секеља]] (мађ:''Székelyföld'') a данас су то окрузи Харгита, Ковасна и Муреш. У окрузима Харгита и Ковасна они чине већину становништва - Харгита (85%), Ковасна (74%). Секељи такође живе у подручју између градова [[Брашов]] (''Braşov'') и [[Сибињ]] (''Sibiu'').

 

 

Ако се узима у обзир укупан број Секеља у целој [[Трансилванија|Трансилванији]], [[Мађарска|Мађарској]] и осталим местима која су историјски позната као места исељавања Секеља ([[Војводина]], [[Канада]], [[Бразил]], [[Сједињене Америчке Државе]]) бројка би се могла можда приближити броју од милион Секеља у свету. Тако да се може са сигурношћу рећи да нема тачног податка, само процене.

По попису из [[2002]]. године највише Секеља у Румунији има у окрузима [[Харгита (округ)|Харгита]], [[Ковасна (округ)|Ковасна]] и [[Муреш (округ)|Муреш]]:

 

|}

 

 

== Историја ==

=== Усмена предања ===

У старим хроникама и у културној баштини Секеља стоји предање да су Секељи потомци [[Атила|Атилиних]] [[Хуни|Хуна]]. Њих је по предању Атилин син крељевић Чаба, после очеве смрти, довео на место данашњег живљења, и по томе је и тај део добио назив Земља Секеља. Тачније то одредишно место се зове Чигле Поље ({{јез-мађ|Csigle-mező}}).

 

Секељи су у прошлости сматрани за посебан народ и чињеница је да су се придружили Мађарима када су они дошли на просторе [[Карпати|Карпата]] и [[Панонска низија|Панонске низије]] и основали своју краљевину.

 

 

Припадност Секеља Хунима је први пут доведена у питање током [[18. век]]а, када је у тим монархистичким било срамота причати да си потомак азијских варвара и није одговарало тадашњој Мађарској државној политици. По једној мађарској теорији Секељи су мађарско племе које је остало изоловано у планинама и тако развили свој посебан идентитет.

Још једна интересантна чињеница је да су се све мађарске административне јединице звале вармеђе (мађ: ''vármegyék''), што би у буквалном преводу значило дворац, замак, тврђава са околином, а у то време то су били градови−тврђаве са околином, а административна основа Секеља је био Сек (мађ: ''szék''), што у преводу значи столица или седиште.

 

 

* Чиксек (''Csík−szék'')

* Удвархељсек (''Udvarhely−szék'')

* Арањосек (''Aranyosszék'') и

* Харомсек (''Három−szék'')који се састојао из три подседишта Кезди, Орбаи и Шепшисек (''Kézdiszék'', ''Orbaiszék'' and ''Sepsiszék'').

 

=== Губљење привилегија ===

До 15. века Секељи су уживали аутономију на својој земљи а [[1437]]. године због опасности са [[Исток|истока]] су склопили савез са Трансилванијским [[Мађари]]ма и [[Саси]]ма и ушли у Унију трију нација (''Unio trium nationum'') која је владала Трансилванијом, тада још Ердељом.

 

 

После пораза [[Турска|Турака]] и поновног потпадања под [[Аустрија|аустријску]] власт, Трансилванија је изгубила и то мало аутономије које је имала под Турцима. Приликом поновног преуређења војске и увођења присилне мобилизације од стране Марије Терезије, Секељи су одбили послушност што је резултирало одмаздом и крвопролићем у [[Сикулени|Мадефалви]] 7. јануара [[1764]]. године, где је побијено неколико стотине Секеља и довело је до велике сеобе становништва у Молдавију па после у Буковину. На крају из Буковине [[1883]]. године је почело пресељавање у [[Војводина|Војводину]] ([[Скореновац]], [[Иваново (Србија)]] и [[Војловица]]) и Мађарску. Тај догађај је постао познат у историји Секеља као [[Сикулицидијум|крвопролиће у Мадефалви]].

 

=== Секељи у 20. веку ===

* [[1920]]. − Трианонским уговором Трансилванија је додељена Румунији.

* [[1940]]. − [[Беч|Бечким]] уговором враћена Мађарској

Слика:Szekely03.png|Етничка мапа земље Секеља (жупаније Муреш, Харгита и Ковасна) у Румунији, попис из 2002. године.

</gallery>

 

== Види још ==

* [[Јулија Бисак]]

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Székely}}