Лимени дувачки инструменти — разлика између измена

{{Сређивање|||||Музика}}

''рус.'' -{духовые инструменты}-

 

Група музичких инструмената (познати и као [[аерофони инструменти]] од ''гр.'' '''-{αερο}-''' ''ваздух'' и '''-{φονος}-''' ''звук'') код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа [[свирач]]а. Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], отвори дуж цеви инструмента служе да се помоћу њих ваздушни стуб продужи или скрати, чиме се постиже мањи или већи број вибрација, односно виши или нижи тон. Ови отвори су распоређени тако да се одређеним прсторедом добијају постепено наредни виши полутонови у основној лествици у оквиру једне октаве, а затим се [[предувавање|предувавањем]] добија октава (или дуодецима код [[кларинет|кларинета]]) у којој се понавља поступак са употребом отвора и добијају се полустепени у новој октави. Међутим, код лимених дувачких инструмената начин произвођења звукова је другачији. Улогу једноструке или двоструке трске (или [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичка]]) код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] овде преузимају усне [[извођач]]а, које су наслоњене на чашичасте или купасте [[усник (лимени дувачки инструменти)|уснике]] постављене на почетак цеви инструмента. Ваздушна струја, регулисана уснама, преко [[усник (лимени дувачки инструменти)|усника]] се групише у вибрације и преноси у ваздушни стуб цеви, који вибрира и производи одређени тон. При најмањем броју вибрација, добија се најнижи тон који одговара дужини цеви инструмента. Регулисањем ваздушног струјања и вибрација помоћу својих усана извођач на инструменту добија низ [[аликвотни тон|аликвотних тонова]] (често почевши од другог [[аликвотни тон|аликвотног тона]]). На следећем примеру су приказани аликвотни тонови произвољно узетог основног (тзв. ''педалног'') тона '''-{C}-''' (тонови обележени пуним нотама су нечисти у интонацији, т. ј., нешто су нижи по висини).

 

 

Сваки интервал сукцесивног пара тонова се смањује у међусобном растојању, па према томе две мале терце, између '''5.''' и '''6.''' аликвотног тона и '''6.''' и '''7.''' нису исте величине, односно, '''7.''' аликвотни тон је нешто нижи. Из тих разлога свирачи лимених дувача избегавају тај тон. Исту тенденцију имају и '''11.''', '''13.''' и '''14.''' тон, али се они теже добијају на лименим инструментима, па се ретко и употребљавају. Ове нечистоће у интонацији се поправљају другим средствима, нпр. уснама, затим увлачењем десне руке у излазни отвор (левак, звоно) инструмента (на [[хорна|хорни]]) или малим подешавањем покретне цеви-повлачка (на [[тромбон|тромбону]]).

 

Сви лимени инструменти су снабдевени различитим додатним цевима, којима се по потреби основна цев инструмента продужава, а самим тим, на продуженој цеви се добија цео низ наведених аликвотних тонова у нижем звучању, јер је снижен и основни тон. Средином 19. века, извођачи су имали читав низ прстенастих или полукружних додатака разних величина, који су се уметали у цев инструмента и на тај начин је инструмент који је давао аликвоте једног основног тона (нпр. почевши од тона '''-{C}-''') постајао инструмент који даје нови низ аликвота (нпр. почевиши од тона '''-{F}-'''). Почетком 19. века је додуше пронађен систем са три додатне цеви, уграђене у инструмент, које су помоћу механизма (вентила) појединачно или комбиноване надовезивале главну цев, па се на тај начин у тренутку добијала дужа цев, а самим тим и нижи основни тон, али се овај систем почео примењивати много касније. Овај систем је схематски приказан на слици:

 

 

На сличан начин функционише и систем повезивања додатних цеви клапнама (или пистонима) које притискањем клизе у уздужној цилиндричној цеви. Тај механизам се јавља на [[труба|труби]]. Сви лимени дувачи савремене градње су снабдевени вентилима који им омогућују да буду изведени и остали хроматски међутонови. Једино код [[тромбон|тромбона]], поред постојања ових инструмената са вентилима, више је у употреби инструмент са покретном клизајућом цев-повлачком. Она се по потреби увлачи и извлачи, чиме се дужина цеви скраћује или продужава. Због чистије интонације, овакви се тромбони чешће користе него они са вентилима.

 

{| border="1" cellpadding="2"

|<small>'''употребљени вентил'''</small>

|<small>'''добијени аликвотни низ'''</small>

|-

| -{II}-

|½ степена ниже

|-

| -{III}-

|1 степен ниже

|-

| -{IV}-

|1½ степен ниже (мала терца)

|-

| -{V}-

|2 степена ниже (велика терца)

|-

| -{VI}-

|2½ степена ниже (чиста кварта)

|-

| -{VII}-

|3 степена ниже (прекомерна кварта или умањена квинта)

|}

Највиши звучни регистри у којима постоје инструменти дрвене дувачке и гудачке секције ([[флаута]], [[флаута|пиколо флаута]], [[виолина]]) не постоје у овој групи инструмената. Њихов обим покрива распон од око пет октава, ужи од распона код других група. Али, лимени дувачи имају сјајне и светле тонове, а најпре силину звука, што им даје динамичку премоћ у оркестру. Динамички врхунац се не може замислити без ''-{tutti}-'' (''ит.'' сви) акорада лимених дувача који наткриљују остале инструменте.

 

Код лимених инструмената могућа је промена квалитета тона помоћу '''сордине'''. То је уметак крушкастог или другог сличног облика, направљен од различитог материјала (алуминијум, дрво, картон и др.), који се ставља у проширени, левкасти отвор инструмента, чиме се тонови пригушују и смањује резонанца. Углавном се примењује једна сордина, мада постоји и двојна сордина. Пригушена боја инструмента са сордином, мало реска и назална у звуку (која, нпр., приближава звук [[труба|трубе]] звуку [[обоа|обое]] и [[енглески рог|енглеског рога]], врло се често примењује у '''''-{[[Динамика (музика)|p]]}-''''' као неки одјек, звук из даљине. Међутим, могућна је употреба и у '''''-{[[Динамика (музика)|f]]}-''''' код оштрих, реских, карактеристичних акцената и одређених атмосфера. Сордина се најчешће употребљава код [[труба]], мање код [[хорна|хорни]] и [[тромбон|тромбона]], а врло ретко код [[туба|тубе]]. Почетак употребе сордине се обележава са ''-{con sordino}-'' (нем. ''-{gedämpft}-'', фр. ''-{avec sourdine}-'', ен. ''-{mute(d)}-'', рус. ''-{закритый}-'' или ''-{сурдина}-''), док се престанак означава са ''-{senza sordino}-''.

 

Сличан, мада мање пригушен тон се добија и стављањем песнице или шаке у левкасти отвор инструмента. Тај поступак се примењује код [[хорна|хорне]] и за корекције интонације, јер песница десне руке гурнута дубље у отвор инструмента скраћује цев и тиме повишава изведени тон за читав полустепен. Зато се на [[хорна|хорни]], да би се добио одрећени тон пригушен руком, интонира пола степена ниже. То, међутим, није случај са осталим лименим дувачима. Наведени начин добијања '''покривеног''' тона се користи код [[труба|трубе]] и [[хорна|хорне]], а мање је практичан на [[тромбон|тромбону]], а потпуно је неизводљив на [[туба|туби]]. Најчешћа пракса је да се покривени тон обележава крстићем изнад ноте, а прекидање тог тона, односно враћање на отворен тон, се означава кружићем над нотом. Исто тако, као и код сордине, може се означити и речима: ит. ''-{chiuso'' (''coperto'') – ''aperto''}-, нем. -{''gestopft'' – ''offen''}-, фр. -{''bouché'' – ''ouvert''}-, ен. -{''stopped'' – ''open''}-, рус. -{''застопоренный'' – ''открытый''}-.

 

Лимени дувачки инструменти који су најчешћи у симфонијском [[оркестар|оркестру]] су:

 

 

Према двојном, тројном и четворном саставу [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], у редоследу у [[партитура|партитури]] испод њих налазимо следећу заступљеност лимених дувача:

 

 

 

 

{{Commonscat|Brass instruments}}