Копривничко-крижевачка жупанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер ([[1993]]. - [[1997.]]), други Никола Грегур ([[1997]]. - [[2001]].), а трећи [[Јосип Фришчић]] (од [[2001.]] до данас).
 
== Становништво ==
 
=== Копривничко-крижевачка жупанија ===
 
Према попису становништва из [[2001]]. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8 % становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/-{km²}-. Етнички састав је био следећи: [[Хрвати]] 96 %, [[Срби]] 1,9 %, [[Словенци]] 0,1 %, [[Роми]] 0,1 %, [[Мађари]] 0.1 % и други.
 
Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси [[деаграризација]], [[индустријализација]], [[дерурализација]] и [[урбанизација]]. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова ([[Копривница]], [[Крижевци (Хрватска)|Крижевци]] и [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевац]]).
 
==== Број становника по пописима ====
 
{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;"
Ред 55:
|-
|'''бр. становника'''
| 124.467
| 129.397
| 133.790
| 138.994
| 143.019
| 142.362
| 140.565
| 143.268
| 139.054
| 142.546
| 132.581
| 121.772
| 105.529
| 97.581
| 87.464
|-
|}
 
== Извор ==
 
* ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
 
== Географија ==
Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске.
Са површином од 1.746 -{km²}- она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској.
Североисточни део жупаније чини долина реке [[Драва|Драве]] на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима [[нафта|нафте]] и земног гаса. Већа насеља овог простора су [[Копривница]] и [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевац]].
 
== Економија ==
Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. [[Пољопривреда|Пољопривредни]] простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:
* Подравски пољопривредни басен ([[Подравина]])
Ред 92:
Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња [[млеко|млека]], производња [[хмељ]]а, [[сточарство]], [[повртарство]] и [[виноградарство]].
=== Туризам ===
Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у [[Хлебине|Хлебинама]], жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у [[Крижевци (Хрватска)|Крижевцима]], историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј “[[Подравка]]” – [[Копривница]], Стари град [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевац]] и Галерија Лацковић – Батинске, стари град [[Калник]] и Мали Калник.
 
== Знаменитости ==
На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.