Патра — разлика између измена

Патрас је проглашен за [[Европски град културе]] [[2006]].

 

Град је вероватно добио данашњи назив по [[мит|митском]] лику [[Патреас]]у, потомка митског [[Лакадемнон]]а, оснивача [[Спарта|Спарте]].

 

Град Патрас се налази у крајње северном делу [[Грчка|грчког]] полуострва и историјске покрајине [[Пелопонез]], на месту где се полуострво највише прибилижава северозападном копну [[Грчка|Грчке]]. Град је приморски и излази на истоимени [[Патраски залив]] и то на његов крајње источни део, близу [[мореуз Рио-Антирио|теснаца Рио-Антирио]] (7 -{km}-), где се на овај залив надовезује [[Коринтски залив]]. Град и околина спадају у делове [[Грчка|Грчке]] са великом сеизмичком активношћу.

 

Клима у Патрасу је [[средоземна клима|средоземна]], са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.

 

Најстарији археолошки налази у подручју Патраса говоре да је ово подручје било насељено још у време [[праисторија|праисторије]] (3. миленијум п. н. е.). Значајније насеље на овом месту јавило се током [[Микенска цивилизација|Микенске цивилизације]] (1580-1100. године п. н. е.). Насеље је у ово време насељено [[Ахајци]]ма. Оно није играло значајну улогу током времена [[стара Грчка|старе Грчке]], али је у време пре доласка [[Римљани|Римљана]] израсло у развијену луку. Тада насеље постаје седиште тзв. "[[Ахајска лига|Ахајске лиге]]". По римском освајању града 146. п. н. е. он завржава положај важног града у [[Провинција Ахаја|провинцији Ахаји]]. Такође, град је био једно од првих места [[хришћанство|христијанизације]] у [[Европа|Европи]]. У граду је кршен [[св. Андреја]].

 

Међутим, после [[Грчко-турски рат|Грчко-турског рата]] 1923. године у град се масовно досељавају и [[Грци|грчке]] пребеглице из [[Мала Азија|Мале Азије]], што доводи до наглог раста града и масовне дивље градње. Нови ударац развоју Патраса била су велика бомбардовања од стране [[Италијани|Италијана]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. После тога почиње изградња града и он се последњих деценија брзо осавремењава.

 

{| class="prettytable" style="float:right; width:240px; font-size:90%; margin-left:10px;"

|- bgcolor="#efefef"

|align="center"| '''Година'''

|align="center"| '''град'''

|-

| 1853. || 15.854 || 19.499

"Велики Патрас“ (град са предграђима) је трећа по величина градска целина у држави. За њу је особен издужен облик дуж залива, дуго ко 25 -{km}-, због узане обале. Најбржи раст имају предграђа на западу, где је приобално равничарско подручје знатно шире.

 

Патрас је важан индустријски центар западне [[Грчка|Грчке]]. Послдњих деценија град се окренуо развоју терцијарног сектора (трговина, саобраћај, угоститељство), док је традиционалн индустрија (махом прехрамбена и текстилна) постепено премештена у јужна предграђа. Последњих деценија развија се и фармацеутска индустрија.

 

Патрас је од давнина најважније саобраћајно чвориште у западној [[Грчка|Грчкој]]. Преко њена одвија се највећи део поморског промета са [[Јонска острва|Јонским острвима]] и [[Италија|Италијом]]. Градска лука, данас у самом градском језгру, одувек је била стециште градских дешавања, али је она последњих деценија постала ограничење у расту и развоју града. Због тога се данас интензивно изграђује нова лука у југозападном делу града, која би требала заменити стару.

 

До Патраса води савремени ауто-пут од [[Атина|Атине]], који пар километара пре града скреће ка северу и прелази [[мореуз Рио-Антирио]] преко истоименог [[Мост Рио-Антирио|моста]] (завршен 2004. г.), најмонументалнијег моста у [[Грчка|Грчкој]]. 2002. године завршена је изградња ауто-путног прстена са јужне стране града.

 

{|

| valign="top" |

* {{ЗД|СРБ}} '''[[Алексинац]]''', [[Србија]]

|}

 

== Референце ==

 

{{Портал Грчка}}

{{Commonscat|Patras}}

 

{{Градови у Грчкој - списак}}