Википедија

Јавни превоз у Бостону — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Харвард - Changed link(s) to Универзитет Харвард
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
| align="center" style="background:#efefef;" colspan="2" | <font size="+1">'''МБТА'''
|-
| align="center" colspan="2" | [[СликаДатотека:MBTA.svg|100п]]<br />[[СликаДатотека:MBTA services sampling excluding MBTA Boat.jpg|300п]]
|-
|----
Ред 25:
| align="center" style="background:#efefef;" colspan="2" style="border-bottom:3px solid gray;" | <font size="-1">[http://www.mbta.com -{www.mbta.com}-]</font>
|}
Јавно предузеће које је одговорно за градски и приградски превоз у [[Бостон]]у се назива '''Масачусетс Беј Транспортејшн Ауторити''', скраћено МБТА (на [[Енглески језик|енглеском језику]] Massachusetts Bay Transportation Authority ('''MBTA'''). У свакодневном говору локално становништво, предузеће и градкси превоз једноставно називају Ти (енглеско Т), које потиче од логотипа које предузеће користи, а то је слово Т у кругу. Предузеће припада држави Масачусетс и финансира се из државног ([[Масачусетс]]) и федералног ([[САД]]) буџета. Данашње предузеће је основано [[1964]]. године, када је заменило тадашње предузеће МТА – Масачусетс Транспортејшн Ауторити. Према статистикама предузећа за [[2006]]. годину, дневни број корисника градског превоза је износио 1,1 милиона, од којих 598.200 је дневних корисника [[метро]]а <ref> [http://www.boston.com/news/local/articles/2005/08/01/ Т ridership reaches low point of decade]</ref>. Ово уједно чини и бостонски метро систем четврти по коришћености (број путника на једну миљу) у САД. Зелена линија МБТА система је најпосећенија линија лаког метроа у САД, са 235.300 путника који је свакодневно користе. МБТА такође има своју независну полицију, која сарађује са регуларном градском полицијом.
 
 
Ред 33:
* Црвене, наранџасте, зелене и плаве линије.
[[СликаДатотека:MBTA Boston subway map.png|400п|мини|МБТА мапа метро линија у бостону означене различитим бојама]]
Све четири бојом означене линије (плава, црвена, наранџаста и зелена) се пресецају у центру града на различитим местима. Црвена линија се грана на две подлиније ка југу, Ашмонт и Брејнтри, назване по својим крајњим станиама. Зелена линија се грана на четири подлиније:
* Б (линија која иде ја западу, ка Бостон колеџу),
Ред 56:
 
==== Зелена Б линија ====
[[СликаДатотека:GreenAtParkStreet.jpg|400п|мини|Једна од подземних станица Зелене линије у центру града]]
[[СликаДатотека:Pleasant Street Incline junction.jpg|400п|мини|Давно отворени тунели Зелене линије]]
{| class=wikitable
!Станица
Ред 137:
 
==== Зелена Ц линија ====
[[СликаДатотека:GreenEnterNorthStation.jpg|400п|мини|Ц линија]]
{| class=wikitable
!Станица
Ред 197:
 
=== Црвена линија ===
[[СликаДатотека:Mbta-redline-bombardier.jpg|300п|мини|Црвена линија МБТА система. Воз у станици ''Харвард''.]]
Црвена линија је једна од четири бојом обележене линије бостонског метроа. Црвена линија је и најкоришћенија линиа по броју путника које превози дневно. Један воз црвене линије обично броји до 30 вагона, док остале три линије немају више од 20 вагона, јер је црвена линија најдужа и притом превози највећи број путника.
 
Ред 217:
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Дејвис сквер'''
|Бус: 87, 88, 90, 94, 96
| 8. децембар, [[1984]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Портер'''
|Бус: 77, 77A, 83, 96
| 8. децембар, [[1984]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Харвард'''
|Бус: 1, 66, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 75, 77, 78, 86, 96
| 6. септембар, [[1983]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Централ'''
|Бус: 1, 47, 64, 70, 70A, 83, 91, CT1
| 23. март, [[1912]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Кендал-МИТ'''
|Бус: 64, 68, 85, CT2
| 23. март, [[1912]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Чарлс'''
|
| 27. фебруар, [[1932]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Парк стрит'''
|Бус: 43, 55
| 23. март, [[1912]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Даунтаун Кросинг'''
|Бус: 7, 11, SL Wash, 92, 93, 448, 449, 459, 500, 501, 504, 505
| 4. април, [[1915]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Саут Стејшн'''
|Бус: 6, 7, 441, 441W, 448, 442, 442W, 449, 455, 455W, 459
| 3. децембар, [[1916]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Бродвеј'''
|Бус: 3, 4, 6, 9, 11, 47
| 15. децембар, [[1917]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Андру'''
|Бус: 5, 10, 16, 17, 18, CT3
| 29. јун, [[1918]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''ЏФК'''
|Бус: 8, 16, 41, 275
| 5. новембар, [[1927]].
|}
 
Ред 273:
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Савин хил'''
|Бус: 18
| 5. новембар, [[1927]].
|-
|bgcolor=#FF0000|'''Филдс корнер'''
|Бус: 15, 17, 18, 19, 210
| 5. новембар, [[1927]].
|-
|bgcolor=#FF0000|'''Шомут'''
|
| 1. септембар, [[1928]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Ашмонт'''
|Бус: 18, 21, 22, 23, 24, 26, 27, 215, 217, 240
| 1. септембар, [[1928]].
|}
 
Ред 297:
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Норт Квинси'''
|Бус: 211, 217
| 1. септембар, [[1971]].
|-
|bgcolor=#FF0000|'''Воластон'''
|Бус:
| 1. септембар, [[1971]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Квинси Центар'''
|Бус: 210, 211, 212, 214, 215, 216, 220, 221, 222, 225, 230, 236, 238, 245
| 1. септембар, [[1971]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Квинси Адамс'''
|Бус: 238
| 10. септембар, [[1983]].
|-
|bgcolor=#FF0000|{{Прилагођеност особама са хендикепом‎}} '''Брејнтри'''
|Бус: 230, 236
| 22. март, [[1980]].
|}
 
=== Наранџаста линија ===
[[СликаДатотека:NorthStationOrange.jpg|200п|мини|Наранџаста линија]]
Наранџаста линија је једна од четири метро линије у [[Бостон]]у и део МБТА система. Протеже се од Форест Хилса, општине Џамејка Плејн на југу Бостона, до Оук Гров станице, града Малден, који се налази северно од Бостона. Наранџаста линија има укупно 19 станица, које су потпуно прилагођене људима са физичким хендикепом. Наранџаста линија пресеца
* црвену у Даутаун Кросинг станици,
Ред 331:
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Оук Гров'''
| '''15''' Бус: 131, 132, 136, 137
| 20. март, [[1977]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Малден Центар'''
| '''13''' Бус: 97, 99, 101, 104, 105, 106, 108, 131, 132, 136, 137, 411, 430
| 27. децембар, [[1975]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Велингтон'''
| '''10''' Бус: 90, 97, 99, 100, 106, 108, 110, 112, 134
| 6. септембар, [[1975]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Суливан сквер'''
| '''7''' Бус: 86, 89, 90, 91, 92, 93, 95, 101, 104, 105, 109
| 7. априла, [[1975]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Комјунити колеџ'''
| '''5'''
| 7. априла, [[1975]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Норд стејшн'''
| '''3''' Бус: 4
| 7. априла, [[1975]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Хејмаркет'''
| '''2''' Бус: 6, 92, 93, 111, 325, 326, 352, 354, 355, 441, 448, 442, 449, 424, 450, 456, 426, 455
| 30. новембар, [[1908]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Стејт'''
| '''1''' Бус: 92, 93, 14
| 30. новембар, [[1908]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Даунтаун Кросинг'''
| '''0''' Бус: 7, 11, SL Wash, 92, 93, 448, 449, 459, 500, 501, 504, 505
| 30. новембар, [[1908]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Кинеска четврт'''
| '''2''' Бус: 6
| 30. новембар, [[1908]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Њу Ингланд Медикал Центар'''
| '''3''' Бус: 6, 11, 43, SL Wash
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Бек Беј'''
| '''6''' Бус: 10
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Масачусетс авенија'''
| '''8''' Бус: 1, CT1
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Рагулс'''
| '''9''' Бус: 8, 15, 19, 22, 23, 28, 42, 43, 44, 47, CT2, CT3
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Роксбури Кросинг'''
| '''10''' Бус: 22, 66
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Џексон сквер'''
| '''12''' Бус: 22, 29, 41, 44, 48, 66
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Стони брук'''
| '''14''' Бус: 48
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Грин стрит'''
| '''16'''Бус: 48
| 4. мај, [[1987]].
|-
|bgcolor=#FFA500|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Форест хилс'''
| '''18''' Бус: 16, 21, 30, 31, 32, 34, 34E, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 50
| 4. мај, [[1987]].
|}
 
=== Плава линија ===
[[СликаДатотека:Boston blue line station airport.jpg|250п|мини|Метро плаве линије на станици ''Аеродром'']]
Плава линија МБТА система је једна од четири метро линије. Плава линија иде уз саму обалу [[Атлантски океан|Атлантског океана]], и један део траке иде и испод океанског дна, те је зато и линија добила назив по боји океана. Плава линија је најкраћа од све четири линије, али је и једна од најкоришћенијих имајући у виду да служи као брзо превозно средство до међународног [[аеродром]]а - [[Логан]]. Имало се у плану да се плава линија продужи ка северу, и земљиште је за тај пројекат и откупљен, али услед новонасталих финансијских проблема и великог дуга које МБТА дугује, тренутно се одустало од тог пројекта. Средином деведесетих година двадесетог века велика средства су уложена у плаву линију како би се све станице реновирале, и како би постале способне да примепутнике са физичким хендикепом. Међутим, три станице су до данас остале недоступне путницима са специјалним потребама - Маверик, Говернмент Центер, Боудин. Реновирања и адаптације су у плану за лето [[2008]]. године.
 
Плава линија МБТА система је била део наслова популарног филма ''Следећа станица: Вондерленд''. Радња филма је смештена у [[Бостон]]у, и главни ликови су у филму често силази на станици Вондерленд плаве линије.
Ред 420:
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Вондерленд'''
|Бус: 110, 114, 116, 117, 411, 441, 448, 442, 449, 424, 450, 456, 455, 459
| 19. јануар, [[1954]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Ревери Бич'''
|Бус: 110, 117, 411
| 19. јануар, [[1954]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Бичмонт'''
|Бус: 119
| 19. јануар, [[1954]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Суфолк Даунс'''
|Бус:
| 21. април[[1952]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Оријент хајтс'''
|Бус: 120
| 5. јануар, [[1952]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Вуд ајленд'''
|Бус: 112, 120, 121
| 5. јануар], [[1952]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Аеродром'''
|Бус:
| 3. јун, [[2004]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|'''Маверик'''
|Бус: 114, 116, 117, 120, 121
| 18. април, [[1924]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Акваријум'''
|Бус: 6
| 5. април, [[1906]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|{{Прилагођеност особама са хендикепом}} '''Стејт'''
|Бус: :92, 93, 14
| 30. децембар, [[1904]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|'''Говернмент'''
|
| 18. март, [[1916]].
|-
|bgcolor=#3A75C4|'''Боудин'''
|
| 8. март, [[1916]].
|}
 
Ред 523:
 
За разлику од Вашингтон сегмента сребрне линије, једна вожња на овом сегменту кошта 1,70 долара ако се плаћа Чарли картицом, односно 2,00 долара Чарли картом.
[[СликаДатотека:Silver Line.jpg|300п|мини|Мапа оба неповезана сегмента сребрне линије]]
{| class=wikitable
!Станица
Ред 583:
 
== Бродске линије ==
[[СликаДатотека:MBTA boat 2.JPG|мини|200п|Ф2, линија од Бостона до аеродрома]]
 
МБТА такође има 3 сталне лучне линије, и једну која ради само током лета када има више путника.
 
* Ф1 плови од Роус Варф, луке у самом центру [[Бостон]]а до Хингама
* Ф2 плови од Лонг Варфа, такође у центру града, до Логана, бостонског међународног аеродрома
* Ф4 плови од Лонг Варфа до приградског насеља Чарлстона.
* Ф2Х је сезонска линија, која иде упоредо са Ф2 преко лета до аеродрома и назад до Бостона.
 
Ред 605:
 
== Аутобуске линије ==
[[СликаДатотека:MBTA New Flyer C40LF.jpg|250п|мини|МБТА аутобус #7]]
 
МБТА опслужује град са 1061 аутобусима на 183 линије. Дневно 368.168 путника користи аутобусе. Преко 90% аутобуса су нископодни са рампама које се притиском на думе извуку испод аутобуса и тиме су потпуно прилагођени путницима у [[Инвалидска колица|инвалидским колицима]] и мајкама са дечјим колицима. Циљ МБТА је да до [[2012]]. године сви аутобуски буду нископодни, и тиме МБТА постане 100% прилагођен путницима са посебним потребама. Аутобуси су такође опремљени ГПС системима, тако да на свим раскрсницама и улицама преко разгласа у аутобусу, путници се информишу коју улицу аутобус ускоро прелази. Овим аудио системом, путници који су слепи се информишу и према томе могу да се оријентишу о тренутној позицији аутобуса. Такође овај начин обавештавања помаже и особама који су се тек преселили у [[Бостон]] или туристима, који не познају град довољно добро. Велики број аутобуса су такође ‘зелени’, тј. не испуштају штетне гасове већ користе струју.
Ред 675:
 
== Наплата ==
[[СликаДатотека:CharlieTicketfront.jpg|200‎п|мини|Чарли карта са одређеним бројем вожњи и одређеном новчаном вредношћу]]
Најчешћи облик наплате за јавни превоз је путем Чарли картице. Чарли картица је картица величине и дебљине [[Кредитна картица|кредитне картице]], са [[микрочип]]ом. Путници могу да добију Чарли картицу преко свог послодавца, у ком случају месечна сума у одређеној вредности се аутоматски скида са плате, и ставља се на картицу, и у том случају цена по једном превозу је јефтинија. Такође путници могу сами купити Чарли картицу, и у аутоматима широм [[Бостон]]а стављати одређену вредност на картицу. Сваки аутобус има поред возача машину са скенером, и довољно је да путник само пређе картицом преко скенера који очита бар-код, и тиме 'скине' наплату за ту вожњу. Исте машине које читају бар-кодове налазе се и на уласку у метро. Чарли картица је постала универзално средство плаћања 4. децембра [[2006]]. године. Последњи жетон, пре увођења Чарли картице, је продат 6. децембра [[2006]]. године у Говернмент Центер станици <ref>[http://www.boston.com/news/local/articles/2006/12/07/mbta_bids_farewell_to_an_era_the_last_brass_tokens_are_sold/ MBTA bids farewell to an era the last brass tokens are sold]</ref>.
 
Ред 703:
{{Портал САД}}
{{commonscat|Massachusetts Bay Transportation Authority}}
* [http://www.mbta.com Званични сајт МБТА]
* [http://www.metromapr.com/Transit.aspx?city=Boston Итерактивна Гугл мапа са МБТА метро станицама]
* [http://members.aol.com/netransit/ Историја МБТА]
** [http://www.mbta.com/schedules_and_maps/subway/lines/?route=RED МБТА - Црвена линија]
** [http://www.mbta.com/schedules_and_maps/subway/lines/?route=ORANGE МБТА - Наранџаста линија]
** [http://www.mbta.com/schedules_and_maps/subway/lines/?route=BLUE МБТА - Плава линија]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јавни_превоз_у_Бостону”