Горњовилични живац — разлика између измена

'''Горњовилични''' или '''максиларни живац''' ({{јез-лат|nervus maxillaris}}) је једна од завршних грана [[трограни живац|трограног]] [[кранијални нерв|кранијалног нерва]] (поред [[офталмични живац|офталмичног]] и [[доњовилични живац|доњовиличног живца]]). Спада у групу сензитивних [[нерв|нерава]], али му се преко бочних грана прикључују и поједина вегетативна влакна. Живац учествује у инервацији [[кожа|коже]] средишњег дела лица, [[слузокожа|слузокоже]] доњег и задњег дела [[носна дупља|носне дупље]], горње [[усне]] и [[тврдо непце|тврдог]] и [[меко непце|меког непца]], као и [[зуб]]а и [[десни]] [[горња вилица|горње вилице]] и средњег дела тврде [[можданице]]. Придодат му је [[криластонепчани ганглион|криластонепчани]] (птеригопалатински) [[ганглион]], преко кога горњовилични живац контролише рад сузне, непчаних и носних жлезда.<ref> -{Monkhouse, Stanley (2006). Cranial nerves - functional anatomy. Cambridge. ISBN 0-521-61537-2.}-</ref>

 

Током проласка кроз средњу лобањску јаму горњовилични живац даје мали бочни огранак под именом [[можданична грана]] ({{јез-лат|ramus meningues}}), која оживчава средишњи део тврде можданице. У криластовиличној јами од живца се одвајају његове бочне гране: [[јабучни живац]] и [[криластонепчани живци]], који се даље и сами гранају. У инфратемпоралној јами се одвајају [[задње-горње зубне гране]], а пошто [[нерв]] уђе у очну дупљу он мења назив и даје заправо своју завршну грану - [[инфраорбитални живац]].<ref name="r1">{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=Научна књига |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>

 

 

[[Јабучни живац]] се одваја у криластонепчаној јами. Једним делом он прати максиларни нерв и заједно са њим пролази кроз криластовиличну пукотину и улази у инфратемпоралну јаму, а затим пролази кроз доњу орбиталну пукотину и улази у очну дупљу. Даље се јабучни живац простире преко доњег дела спољашњег зида [[очна дупља|орбите]] и улази у јабучни канал. Након тога он се дели у своје две завршне гране: зигоматикофацијалну ({{јез-лат|ramus zygomaticofacialis}}) и зигоматикотемпоралну грану ({{јез-лат|ramus zygomaticotemporalis}}).<ref name="r1"/>

 

 

[[Криластонепчани живци]] се такође одвајају у криластонепчаној јами. Најчешће их има 2-3 и простиру се од стабла горњовиличног живца унутра и наниже ка одговарајућем [[криластонепчани ганглион|ганглиону]]. Они доносе ганглиону сензитивна нервна влакна, али од њега примају 1-2 одводне гранчице. Криластонепчани живци имају велики број грана, међу којима се посебно издвајају гране за [[носна дупља|носну дупљу]] и гране за [[тврдо непце|тврдо]] и [[меко непце]].<ref>{{Cite web |url=http://www.emedicine.com/ent/topic705.htm |title=-{Charles Lee: Perineural Spread of Tumor Along the Fifth and Seventh Cranial Nerves}- |accessdate= 28. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref> -{Jerry L. Gadd; James L., PhD. Oschman; Hiatt, James L.; Leslie P., PhD. Gartner; Gartner, Leslie P. (2001). Textbook of head and neck anatomy. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins, 277. ISBN 0-7817-2166-0.}-</ref><ref name="r1"/>

 

 

[[Задње-горње зубне гране]], којим има најчешће две, се одвајају у инфратемпоралној јами. Од гране горњовиличног нерва оне се простиру косо унапред и наниже и пролазе кроз алвеоларне отворе ({{јез-лат|foramina alveolaria}}) на испупчењу [[максила|максиле]], улазећи у коштане алвеоларне канале ({{јез-лат|canales alveolares}}). Ови канали су смештени у предњем и задњем зиду [[вилични синус|виличног синуса]] и ту се ови живци спајају са осталим зубним гранама градећи на тај начин [[горњи зубни сплет]].<ref name="r1"/>

 

 

[[Инфраорбитални живац]] је завршна грана горњовиличног нерва. Простире се од доње орбиталне пукотине косо унутра и унапред преко пода очне дупље и улази у инфраорбитални жлеб, а након тога понире у истоимени канал и излази на предњој страни тела горње вилице где се дели у своје завршне гране.<ref name="r1"/>

 

 

 

{{Кранијални живци}}