Јорјо Тадић — разлика између измена

7 бајтова додато ,  пре 7 година
м
zamena kutijice; козметичке измене
м (zamena kutijice)
м (zamena kutijice; козметичке измене)
'''Јорјо Тадић''' ([[Стари Град (Хвар)|Стари Град]] на [[Хвар (острво)|Хвар]]у, [[5. јун]] [[1899]] — [[Београд]], [[4. октобар]] [[1969]]) је био хрватски историчар и академик [[САНУ]].
 
== Биографија ==
 
Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у [[Задар|Задру]] и [[Сплит]]у. Историју и филозофију је студирао у [[Загреб]]у, [[Берлин]]у, [[Лајпциг]]у, [[Праг]]у и [[Београд]]у. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у [[Дубровник]]у. За доцента [[Филозофски факултет у Загребу|Филозофског факултета]] у Загребу изабран је [[1935]]. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је [[1938]]. године. Од [[1951]]. радио је као редовни професор [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета]] на предмету Општа историја новог века. Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан [[САНУ]] а од [[1959]]. [[Историјски институт САНУ|Историјског института]] у Београду.
 
== Историографски рад ==
 
Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји [[дубровачка република|Дубровник]]а и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између [[16. век|16]]. и [[18. век]]а. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од [[1925]]. до [[1941]]. и послератни од [[1945]]. до смрти [[1969]]. године.
Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости [[Србија у средњем веку|српских]] и [[балкан]]ских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је [[Србија]] од [[Косовска битка|Косовске битке]] до [[Други пад Деспотовине|пада Деспотовине под турску власт]] имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај [[Српско рударство у средњем веку|српске рударске производње]] за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици.
 
== Библиографија ==
* ''Шпанија и Дубровник у -{XVI}- веку'', Београд 1932;
* ''Миха Працатовић–Працат'', Дубровник 1933;
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=559, Биографија на сајту САНУ]
 
{{DEFAULTSORT:Тадић, Јорјо}}
1.572.075

измена