Милић Радовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 2:
| име = Милић Радовановић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| датум_рођења = [[26. мај]] [[1860]].
Ред 28:
 
Завршио је студије економије у [[Париз]]у. Предавао је народну економију на [[Правни факултет|Правном факултету]] у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија [[Србија|Србије]] 1902. и 1903. године и председник [[Задружни савез|Задружног савеза]]. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
[[СликаДатотека:prvi_profesori.jpg|десно|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]]
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
 
Већа дела:
* 1893. ''Стара и нова школа у економској науци''
* 1911-2. ''Народна економија'' (скрипта)
 
{{DEFAULTSORT:Радовановић, Милић}}