Википедија

Клод Бернар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.2+) (Робот: додато fy:Claude Bernard
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 4:
|ширина_слике = 150px
|опис_слике = Клод Бернар
|датум_рођења = [[12. јул]] [[1813]].
|место_рођења = [[Сен Жилијен]]
|држава_рођења = [[Француска]]
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Клод Бернар''' ({{Јез-фр|Claude Bernard}}; [[12. јул]] [[1813]] — [[10. фебруар]] [[1878]].) је био француски [[физиолог]] и [[лекар]] који се бавио истраживањем, секреције (излучивања) органа за варење, улогом јетре у метаболизму гликогена, дејства [[угљен моноксид]]а и [[кураре]]а на живе организме, поремећаја у организу код [[дијабетес]]а.... Сва своја истраживања заснивао је на примени метода експерименталне медицинске физиологије. Познат је и по Клод Бернар-Хорнеовом синдрому. Радио је на [[Сорбона|Сорбони]] и у Националном [[музеј]]у за историју природе -[[Francuska|Француске]],({{јез-фр|Muséum d’Histoire Naturelle}}). На његов рад утицао је [[Артур де Бретањ]]. Сматра се и оснивачем експерименталне медицинске физиологије.<ref>Claude Bernard », dans Marie-Nicolas Bouillet et Alexis Chassang, Dictionnaire universel d’histoire et de géographie, 1878 </ref>
 
== Живот ==
Ред 26:
 
== Дела ==
Клод Бернар је у току својих истраживања много примењивао методу експерименталног рада и открио је;
* Улогу секреције [[панкреас]]а у [[варење|варењу]] [[маст]]и ([[1848]].),
*Улогу Улогу [[јетра|јетре]] у лучењу сокова за варење и метаболизму [[шећер]]а у [[крв]]и ([[1848]].), ,
* Повећање температуре коже након дејства [[вегетативни нервни систем|симпатикуса]] ([[1851]].),
* Улогу јетре у метаболизму [[глукагон]]а ([[1855]].)
 
Његово истраживање у области индукције [[дијабетес]]а путем инјекције кроз под лобање у област 4. коморе, била су значајна за истраживања везана за његову хипотезу о утицају психичких и нервних чинилаца на лучење сокова за варење и настанак дијабетеса. Касније се испоставило да толеранција на глукозе није одржива, што је био резултат ослобађање [[адреналин]]а услед стимулације симпатичког нервног система
Бернар изолује [[гликоген]] из јетре ([[1857]].), открива специфичности дејства [[Кураре]]а на појаву парализе неуро-мишићних завршетака ([[1856]].) и доказује да [[угљен-моноксид]] блокира дисање у еритроцитама, и помера криву засићења хемоглобина улево [[1857]].).
Ред 43:
 
== Признања ==
[[СликаДатотека:Mendeleev Copley medal.jpg|десно|150п|]]
За свој рад и заслуге у науци Бернар је изабран за члана [[Сенат]]а Француске [[1865]], затим и за члана [[Француска|Француске]] академије наука [[1868]]. За своје заслуге у науци добитник је Коплијеве медаље <ref>[http://royalsociety.org/page.asp?id=1736 Коплијева медаља (731)]Преузето;01. октобра 2009.{{ен}} </ref> [[1876]]. Бернар је био и члан Краљевског друштва од [[1864]]. Њему у част Универзитет у [[Лион]]у носи његово име.
== Извори ==
{{reflist}}
* Robert Clarke, ''Claude Bernard et la médecine expérimentale'', Paris, Éditions Seghers, 1961
* Alain Prochiantz, ''Claude Bernard : La Révolution physiologique'', ISBN 21304290922-13-042909-2
* Pierre Lamy, ''L'Introduction à l'étude de la médecine expérimentale, le naturalisme et le positivisme'', 1928
* Pierre Debray-Ritzen (1992). ''Claude Bernard ou un nouvel état de l'humaine raison''. Albin Michel (Paris) : 235 p. ISBN 2-226-05896-6.
* Mirko Grmek, "Le legs de Claude Bernard", Fayard, 1997.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Клод_Бернар”