Воја Антонић — разлика између измена

| слика = Wikimedia Serbia 2010 10.JPG

| опис_слике = Воја Антонић на конференцији ВМ Србије, 06.06.2010.

| место_рођења = [[Шабац]]

| држава_рођења = [[СФРЈ]], данас [[Србија]]

| место_смрти =

| држава_смрти =

}}

'''Воја Антонић''' ([[Шабац]] [[12. јул]] [[1952]]) је филмски монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у бројним радијским емисијама. Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији [[СФРЈ|Југославије]] конструисао и направио [[кућни рачунар Галаксија|Галаксију]], [[кућни рачунар]] на принципу самоградње. Са [[Дејан Ристановић|Дејаном Ристановићем]], новинаром часописа „Рачунари у вашој кући“ покренуо је акцију „Направите своју Галаксију“, чији је циљ био охрабривање и подучавање бројних рачунарских ентузијаста да сами направе свој рачунар. Сам Антонић је неколико својих радова предао у [[јавно власништво]].

 

Воја Антонић је рођен у [[Шабац|Шапцу]] [[12. јул]]а 1952, а у [[Београд]] се преселио седам година касније. На савезном такмичењу из математике и физике 1966. освојио је прво место.

 

 

Године [[1981]]. Смучарски савез Србије се обратио Антонићу да конструише прецизнији уређај за мерење времена за потребе Балканског првенства у алпским и нордијским дисциплинама, пошто су се резултати са тог такмичења сабирали за међународни поредак смучара. Пре тога се време мерило обичном [[штоперица|штоперицом]]. Антонић је направио мали рачунар Арбитар, који се налазио у ташни, а имао је уграђену батерију, LCD показивач, тастатуру и штампач. Арбитар је по концепту био претходник данашњих [[лаптоп]] рачунара. Касније је направљено укупно пет верзија Арбитра.<ref>[http://www.paralax.rs/pr81.htm Arbitar]</ref>

 

1982. као запосленик Електроника инжењеринга конструише алармну централу. У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор -{CDP}- 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола, па је покушао исто да уради и на процесору Z80A на 3,072 -{MHz}-. Овај рачунар је могао да генерише монохроматску слику са 32 знака у 16 редова или графику резолуције 64x48. Како су у то време рачунари још увек били реткост, пошто је тада прописима био забрањен увоз робе у вредности преко 50 немачких марака, Антонић је понудио популарном научном часопису „[[Галаксија (часопис)|Галаксија]]“, који је у то време покретао специјално издање „Рачунари у вашој кући“, да понуди да објави упутсво за самоградњу. Комплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог [[кућни рачунар|кућног рачунара]], иако су почетна очекивања била да ће бити направљено између 100 и 1000.<ref>[http://www.paralax.rs/pr83.htm Galaksija]</ref> Сам Антонић је написао једноставни [[оперативни систем]] за Галаксију, а писао је и програме за свој рачунар, укључујући и неколико видео-игара.<ref>[http://user.sezampro.yu/~dejanr/galaks.htm Galaksija]</ref>

Воја Антонић данас живи у [[Београд]]у и ради као новинар часописа [[Пи-си Прес]] ({{jez-en|PC-Press}}).

 

Антонић је познат и као борац против [[сујеверје|сујеверја]] и [[прорицање судбине|прорицања судбине]] које је доживело успон у Србији крајем [[20. век]]а. Због тога је написао књигу „[[Да ли постоје ствари које не постоје — водич за критичко размишљање]]“ — која је објављена [[2000]]. Као наставак борбе против прорицања, популарног у Србији заслугом разних самозваних пророка, а што су српске власти крајем 20. века ако не промовисале, а оно прећутно подржавале, као и популаризације „пророчанства“ [[Тарабићи из Кремне|Милоша и Митра Тарабића]] из села [[Кремна (Ужице)|Кремне]] код [[Ужице|Ужица]], Антонић је објавио књигу „[[Креманско непророчанство: студија једне обмане]]“. Утврдио је да постоји дванаест издања књиге „[[Креманско пророчанство]]“, које су све различите и мењане током времена. Током свог истраживања посетио је Кремна, где су му понуђени „оригинални рукописи“ Митра Тарабића, који је био неписмен.

 

На ову књигу се надовезао следећи пројекат — [[Реквизит за бал вампира]]. Овај „уређај“ на принципу [[перископ]]а користи чињеницу да [[вампири]] немају [[одраз]] у [[огледало|огледалу]], а изјавио је да не жели да га патентира, јер „[[Алберт Ајнштајн]] више не ради као администратор у патентном заводу, па тамо више нема никога ко би могао да схвати његову праву вредност“.<ref>[http://www.paralax.rs/pr00.htm Rekvizit za bal vampira]</ref>

 

Воја Антонић је написао неколико кратких прича које је лично читао у радијској емисији „Модулације“ коју је водио новинар [[Зоран Модли]]. Касније их је учинио доступним на свом сајту.

 

 

== Извори ==

{{портал|Биографија|Информатика и рачунарство}}

{{Commonscat|Voja Antonić}}

 

{{DEFAULTSORT:Антонић, Воја}}