Википедија

Патријарх српски Гаврило I — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м zamena kutijice
Ред 5:
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
Линија 25 ⟶ 23:
| наследник1 = [[Максим Скопљанац]]
}}
'''Гаврило Рајић''' (†[[Бруса]], [[1659]]) је српски [[светитељ]] и [[патријарх]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Патријарх СПЦ је био од [[1648.]].—[[1655.]]. године. Рођен је у [[Стари Влах|Старом Влаху]].
 
Пре него што је постао патријарх био је [[Смедеревска епископија|епископ смедеревски]] и [[Рашка митрополија|митрополит рашки]]<ref name="Православље">[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1064/tekst/sveti-gavrilo-rajic-patrijarh-srpski-i-svestenomucenik-1648-1659/ Чланак у часопису „Православље“ под називом „Свети Гаврило Рајић - Патријарх српски и свештеномученик (1648-1659)“] бр. 1064. (15.07.2011)</ref>. Док је био на дужности рашког митрополита предводио је обнову [[Манастир Ковиљ|манастира светих Архангела Михаила и Гаврила]] околини [[Ковиљ]]а<ref name="Православље" />.
Као митрополит рашки, [[1648.]]. године, у [[Манастир Морача|манастиру Морачи]] изабран за наследника патријарха [[Пајсије I Јањевац|Пајсија Јањевца]]. На чело Српске цркве дошао је у тешко време, када је српски народ био без државе и владара, а сав терет је пао на плећа Српске православне цркве и свештенства.
 
Убрзо по избору, на кормило Српске цркве патријарх Гаврило, [[1649.]]. године, одлази у [[Цариград]] како би утврдио свој положај и скинуо намет који је прописала Порта. Наредних година, 1650. и 1651. он обилази своје епархије, поучава српски народ и утврђује га у истинама православног учења. Одлази у Скопску Црну Гору, где је добио „Литургију на благослов“.
 
[[1653.]]. године одлази у манастир [[Манастир Крушедол|Крушедол]], одакле прелази у Влашку и [[Молдавија|Молдавију]]. У Трговишту се задржао код војводе Матије Басарабе, обаљајући при томе и извесну политичку мисију, посебно ради измирења Басарабе са Богданом Хмељницким атаманом украјинских козака, који је дигао устанак против [[Пољска|Пољске]] [[1648.]]. године. Патријарх Гаврило је са пратњом одсео у једном манастиру, заједно са антиохијским патријархом Макаријем, који се на путу за Русију задржао у Влашкој. Одатле је Гаврило наставио пут за Русију, где је стигао средином 1654. године.
 
Главни разлог патријарховог путовања у [[Русија|Русију]] било је прикупљање помоћи. У православној Русији тражио је, такође, и помоћ којом би се супротставио [[Турци]]ма, а посебно римокатоличкој курији. У [[Москва|Москви]] је покушао да штампа „Типик избраније многоје от 34 књиге на латинскују јерес“ од [[Нил Кавасила|Нила Кавасиле]], [[солун]]ског митрополита из XIV века. Патријарх Гаврило је сматрао да је ова књига преко потребна његовој пастви која је изложена римокатоличкој пропаганди и упорном деловању римокатоличких мисионара. Патријарх је понео са собом и „Житије и повијест свјатих цареј сербских и патријархов“. За време свог боравка у Русији, два пута се срео са руским царем Алексејем Михаиловичем, оцем [[Петар Велики|Петра Великог]], а са руским [[Никон (патријарх московски)|патријархом Никоном]] био је у пријатељству и братској љубави. Учествовао је на Московском сабору [[1655.]]. године и активно подржао реформу коју је спроводио патријарх Никон.
Под притиском разних околности, патријарх Гаврило је решио да трајно остане у Русији, због чега је своју пратњу послао натраг у Србију са поруком да се изабере нови патријарх уместо њега. Касније, патријарх Гаврило мења своју одлуку и жели да се врати у Србију. Можда је један од разлога што је његов наследник Максим, заузео став споразумевања са турским властима, а одустао од сваке сарадње са хришћанским савезницима коју је учврстио патријарх Гаврило. Патријарха су тешко пустили из Москве и тек када је рекао да жели да иде у [[Јерусалим]] на поклоничко путовање, дозвољено му је да напусти Русију. Уместо да оде у Јерусалим, патријарх Гаврило се враћа у Србију.
Линија 40 ⟶ 38:
„Пећко сказаније“ сведочи да је патријарх био оклеветан код [[султан]]а јер је, тобоже, саветовао руског цара да удари на Турке. У „грех“ му се приписује да је неколико Јевреја превео у хришћанство, а оптуживали су га да ради на покрштавању Турака. Због ових и других измишљених оптужби и клевета патријарх Гаврило мученички је завршио свој живот. Обешен је у [[Брус]]у, између два стуба.
 
Његово тело сахранио је [[18. јул]]а [[1659.]]. године презвитер Павле.
 
== Литература ==
Линија 57 ⟶ 55:
 
{{DEFAULTSORT:Гаврило I Рајић, Патријарх српски}}
 
[[Категорија:Умрли 1659.]]
[[Категорија:Српски патријарси]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Патријарх_српски_Гаврило_I”