Сима Миљуш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Политичар
| име = Сима Миљуш
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Сима Миљуш
| пуно_име =
|
| место_рођења =
| држава_рођења =
|
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држављанство =
| народност =
| вероисповест =
| партија =
| супружник =
| деца =
| универзитет =
| професија =
| функција 1 =
| избори 1 =
| почетак функције 1 =
| крај функције 1 =
| претходник 1 =
| наследник 1 =
}}
'''Сима Миљуш''' ([[1894]] — [[1937]] (?)), учесник [[Први балкански рат|Првог балканског]], [[Други балкански рат|Другог балканског]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], револуционар и политички радник.
== Биографија ==
Сима Миљуш рођен је 1894. године у [[Лушци Паланка|Лушци Паланки]], [[Босна и Херцеговина|Босна]]. У Првом балканском рату [[1912]]. борио се у чети [[Војислав Танкосић|Воје Танкосића]], а у Другом балканском рату [[1913]]. године дезертирао је из [[Македонија|Македоније]]. Био је члан омладинске револуционарне организације „[[Млада Босна]]“, па је [[1914]]. године ухапшен на почетку Првог светског рата и интерниран у [[Арад]]у. Мобилизован је [[1917]]. године и ухапшен код царске и краљевске Регименте број 79 у [[Оточац|Оточцу]] као политички сумњивац. Слом [[Аустроугарска|Аустроугарске]] дочекао је у гарнизонском затвору у [[Загреб]]у, очекујући осуду. У оквиру [[Дијамантштајнов процес|Дијамантштајнове акције]] [[1919]]. године је ухапшен заједно са [[Владимир Чопић|Владимиром Чопићем]], Л. Кордићем и друговима. Пуштен је из затвора, али је био поново хапшен [[1921]]. године под сумњом саучесништва у атентату на [[Милорад Драшковић|Милорада Драшковића]]. После рата, као студент права, био је председник Удружења академске социјалистичке омладине на [[Загребачки универзитет|Загребачком универзитету]].
Био је члан Покрајинског извршног већа [[Савез комуниста Југославије|Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста)]] у Загребу, а изабран је и за комунистичког народног посланика за град Загреб [[1920]]. године. Хапшен је после атентата на регента [[Александар I Карађорђевић|Александра]] 1921. године и интерниран у родно место заједно са својом женом Зором. [[1924]]. године био је обласни секретар [[Независна радничка партија Југославије|Независне радничке партије Југославије]] (НРПЈ) за [[Србија|Србију]] и референт на седницама Земаљског већа НРПЈ. Сарађивао је у партијској штампи („Истина“, „Нова истина“, „Нови свијет“, „Радник“, „Радничка реч“, „Радничка борба“, „[[Борба (новине)
[[1933]]. године емигрирао је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. 1937. године је ухапшен и нестао у стаљинским чисткама.
| |||