Џулијус Њерере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато la:Iulius Nyerere
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 13:
| партија =
| супружник =
| функција 1 = 1. председник Танзаније
| претходник 1 = нико
| наследник 1 = [[Али Хасан Мвињи]]
| почетак функције 1 = [[26. април]] [[1964]].
| крај функције 1 = [[5. новембар]] [[1985]].
| функција 2 = 1. председник Тангањике
| претходник 2 = нико
| наследник 2 = нико
| почетак функције 2 = [[9. децембар]] [[1962]].
| крај функције 2 = [[25. април]] [[1964]].
| вероисповест =
Ред 29:
'''Џулијус Камбараге Њерере''' (Бутиама, [[13. април]] [[1922]]—[[Лондон]], [[14. октобар]] [[1999]]) је био први председник независне [[Танзанија|Танзаније]].
 
Отац му је био поглавица племена Занаки. Његово име на свахилију гласи '''Мвалиму''' са значењем ''учитељ''. Са дванаест година креће у четворогодишњу основну школу у Мусоми коју је завршио за 3 године, а затим у средњу школу у Табори. Студирао је на Универзиету Мекере у [[Кампала|Кампали]] након чега је три године предавао енглески и биологију у Табори. Стипендију за студију на Универзитету у [[Единбург]]у добио је 1949. године где је завршио студије економије и историје. Други је Африканац који је добио диплому ван Африке. Када су колонијалне власти сазнале за његово политичко деловање, добио је избор: или ће предавати или бити политичар. Једно и друго није могао бити. Један је од оснивача [[Афричка унија|Организације афричког јединства]]. Он је спојио Тангањику и [[Занзибар]] у једно. Од [[1964]]. до [[1985]]. био је председник независне Танзаније. Био је афрички [[социјализам|социјалиста]], али његове реформе нису дале плода. Водио је сличну политику као и [[Кваме Нкрума]]. Дивио се афричким сељацима и људима који су живели на традиционалан начин. Године [[1979]]. победио је [[Иди Амин]]а у рату против [[Уганда|Уганде]]. Више је путовао након [[1985]]. него док је био председник. До [[1990]], је био на челу владајуће странке. Године [[1985]], у 63. години Њерере је рекао: ''"Нисам успео. Признајмо то"''. Овом се реченицом заувек опростио од политике. Последње велико дело било му је посредовање у сукобу у [[Бурунди]]ју [[1996]]. године. Умро је у [[Лондон]]у [[1999.]]. у 77. години живота од последица леукемије.
 
Џулијус Њерере је [[15. марта]] [[1985]]. постао [[Почасни грађани Београда|почасни грађанин Београда]].