Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду — разлика између измена

Међу најпознатијим оваквим „склоништима“ истичу се кућа [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]] у Ботићевој улици број 5, у којој је одржана [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седница Политбироа ЦК КПЈ]] [[4. јул]]а [[1941]]. године, на којој је донесена одлука о почетку устанка (ова кућа је касније претворена у „[[Музеј 4. јули|Музеј 4. јули]]“); кућа Вере Ненадовић у Новој улици, у којој је становао [[Јосип Броз Тито]]; кућа на Бањичком венцу број 12, у којој се налазила [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегална штампарија ЦК КПЈ]], од 1941. до 1943; кућа [[Милутин Благојевић|Милутина Благојевића]] у Крајинској улици број 24, у којој се налазило склониште и [[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Крајинској улици|илегална штампарија ЦК КПЈ]], од 1943. до 1944; кућа Цирила Жужека у Шумадијској улици број 187, у којој се од 1941. до 1943. налазила [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију]]; кућа [[Марко Анаф|др Марка Анафа]] у улици Краљевића Томислава број 73. и др.

Радом технике [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], од септембра [[1940]]. године руководио је [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], који је пре тога руководио техником Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Пошто је стара штампарија, коју је уз помоћ графичког радника Ника Вучковића, половином [[1939]]. године, организовао у кући Блажа и Мире Јанковић, била недовољна, а и радила је са машином на ручни погон, он се одлучио на организовање нове штампарије. Отприлике у исто време, се преко своје познанице [[Љубица Ђоновић|Љубице Ђоновић]], упознао с њеним братом [[Бранко Ђоновић|Бранком]], графичким радником. Пошто је он био непознат полицији, Темпо се одлучио да и њега укуљчи у рад на организовању нове штампарије, као и организовању помоћи партијским организацијама [[Војводина|Војводине]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Република Македонија|Македоније]] на организовању сопствених штампарија.

Темпо је за смештај нове штампарије ЦК КПЈ, ангажовао млади брачни пар Бранка и Даницу Максимовић, и у подруму куће, коју су узнајмили у улици Краља Звонимира број 4. на Котеж-Неимару, организовао штампарију с машином марке „Бостон“ на ножни погон, који је набавио преко Бранка Ђоновића. Као илегални радници у штампарији су радили Нико Вучковић, графички радник и Загорка Зага Јовановић, студенткиња медицине из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У периоду до пролећа [[1941]]. године у овој штампарији штампана су четири прогласа ЦК КПЈ, као и два броја листа „Комунист“ и „Пролетер“. Ова штампарија, била је привременог типа, јер није обезбеђивала довољну безбедност од упада полицје, а и генерани секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] је Темпу саветовао да организује боље чувану штампарију са модернијом опремом. Када је, с Бранком Ђоновићем, завршио рад на набавци машина и њиховим транспорту у [[Нови Сад]], [[Подгорица|Подгорицу]], [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и [[Скопље|Скопље]], Темпо се посветио проналажењу новог и безбеднијег места за седиште нове штампарије ЦК КПЈ.