Коштана (драма) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 25:
| коментар =
}}
 
 
'''Коштана''' је [[драма]] српског књижевника [[Борисав Станковић|Борисава Станковића]]. То је једно од најчешће играних и најрадије гледаних комада у српским позориштима. Први пут је трећи чин објављен у часопису ''Звезда'' ''као позоришна игра у четири чина.''<ref name="vesna"/> <ref name="borasanu"> http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Сања Златановић, Етнографски институт [[САНУ]], [[Београд]], стр. 54</ref> Садржи многе теме српског [[фолклор]]а и патријахалних обичаја који су били присутни у касном 19. веку.
 
Станковић је ово дело први пут написао када је имао око 24 године, али га је више пута преправљао све до коначне верзије коју је објавио као засебну књигу 1924. године. Верзија је из ове године је послужила за сва друга штампања. Први пут је ова драма штампана у целости 1902. године у ''[[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]].'' <ref name="vesna">http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, [[Београд]], стр. 61</ref>
 
Драма је пут изведена [[22. јун]]а [[1900.]] године у [[Народно позориште|Народном позоришту]] у [[Београд]]у. [[Редитељ]] је био [[Чича Илија Станојевић]], који је истовреме играо Митку. Коштану је глумила [[Зорка Тодосић]], а музички аранжман је урадио [[Фрањо Покорони]].<ref>Драгољуб Влатковић, Убава мома род нема, Коштана на сцени 1900—1975, Музеј позоришне уметности, Театрон, Београд, 1979, 9. стр</ref> Прво извођење драме било је неуспешно, јер је било мало публике, лоших критика и незадовољство Станковића.<ref name="vesna"/> Постоји и аудио-запис у коме Чича Илија Станојевић игра Миткета у Фонотеци [[радио Београд]]а. <ref>Фонотека Радио Београда, -{TG — 2248.}-</ref>
 
После овога Станковић врши осамдесетак промена у комаду и око у дидаскалијама.<ref name="vesna2">http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, [[Београд]], стр. 62</ref>
 
Године [[1924.]] године Станковић слави тридесет година књижевног стваралаштва и бира ''Коштану'' да се поново штампа. Коштану је играла глумица [[Драга Спасић]], а хађи-Тому [[Димитрије Гинић]].<ref name="vesna2"/> [[7. април]]а [[1928.]] године дешава се нова премијера драме у режији Димитрија Гинића. Први пут, уместо Чича Илије, Миткета глуми други глумац Никола Гошић, а Коштану [[Софија Новаковић]].<ref name="vesna3">http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, [[Београд]], стр. 63</ref>
 
Текст је транспоновао [[Петар Коњовић]] у истоимену [[опера|оперу]] чије је прво извођење било [[1931.]] године у [[Загреб]]у.<ref name=autogenerated1> http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Сања Златановић, Етнографски институт САНУ, Београд, стр. 54</ref>
Линија 42 ⟶ 40:
 
== Ликови ==
* Хаџи Тома
* Ката, жена Хаџи-Томина
* Стана, кћи Хаџи-Томина
* Стојан, син Хаџи-Томин
* Арса, председник општине
* Васка, кћи Арсина
* Коца, другарица њена
* Митка, брат Арсин
* Марко, воденичар Томин
* Полиција, старешина над пандурима
* Пандур
* Кмет цигански
* Гркљан, циганин, свирач, отац Коштанин
* Курта, цигански пандур
* Коштана, циганка, певачица и играчица
* Салче, мати Kоштанина
 
== Извори ==
Линија 63 ⟶ 61:
 
== Спољашње везе ==
* [http://toolserver.org/~nikola/antologijasrpskeknjizevnosti.php?id1=11&id2=5 Цело дело]
* [http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1941&e=f&ID=11575&p=008&z=3&x=0&w=1440&h=764 Некадашња лепа Коштана Боре Станковића, данас стара и јадна Максутова Малика („Политика“, 6. април 1941)]
 
{{клица-позориште}}
 
[[Категорија:Борисав Станковић]]
[[Категорија:Српске драме]]