Мангрове — разлика између измена

[[СликаДатотека:Mangroves.jpg|мини|350п|д|Мангрова у Бангладешу, сликана делимично у води како би се видело корење дрвећа]]

Црвене мангрове, које живе у већини поплављених области, издигну себе изнад нивоа мора преко дугачког корена и могу да узимају кисеоник преко пора у кори дрвета ([[лентицела|лентицела]]). Црне мангрове живе на вишем земљишту и образују много [[пнеуматофора]] (специјализованих кореноликих структура које избијају из земље попут сламчица за дисање) које су прекривене лентицелима. Ове „сламчице за дисање“ обично достигну висину од 30 центиметара, а код неких врста преко 3 метра. Постоји четири типа пнеуматофора – штуласте, клинасте, коленасте и тракасте. Коленаст и тракаст тип се могу комбиновати са потпорним коренима у основи дрвета. Корења такође имају велике [[аеренцим|аеренциме]] које служе да убрзају кретање кисеоника у биљци.

[[СликаДатотека:Saltcrystals on avicennia marina var resinifera leaves.JPG|мини|лево|250п|Кристали соли на листу сиве мангрове]]

[[SlikaДатотека:World map mangrove distribution.png|мини|310п|подручја са мангровама]]

У [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] мангрове се срећу у виду појасева, од којих се сваки одликује специфичном врстом, односно групом врста [[дрво|дрвећа]]. На те мангрове, које називају још и [[мангал]] обично се надовезују [[низија|низијске]] тропске [[шума|шума]] у којима се могу срести исте врсте које насељавају мангрове.<ref name="атлас"/>

[[СликаДатотека:Mangrove.jpg|мини|250п|д|Корење -{''[[Rhizophora]]''}- (црвена мангрова)|]]

[[СликаДатотека:Mangrove knees Yap.jpg|мини|300п|л|Корење -{''[[Sonneratia]]''}-]]

[[Биљке]] су прилагођене на повишену [[концентрација|концентрацију]] [[со]]ли и могу да поднесу периодично потапање током [[плима и осека|плиме]]. Велики број биљака су [[сукуленте]] јер у мангровама влада [[физиолошка суша]]. Наиме, концентрација соли у морској води и [[ћелијски сок|ћелијском соку]] ових биљака је једнака, па је тако онемогућена размена [[минерал]]а између ове две средине. Овај проблем биљке превазилазе тако што депонују [[резерва|резерве]] воде у својим [[орган]]има. [[Отпорност]] на повишену концентрацију соли код различитих [[врста]] је различита. Различите врсте различито подносе и потапање у морској води услед плиме, па се тако јавља неколико зона, које су прилично уочљиве у југоисточној Азији.<ref name ="природа"/>

Недостатак кисеоника неке биљке су решиле преко [[корен за вентилацију|корења за вентилацију]]. Оно [[раст]]е негативно [[геотропни раст|геотропно]] и ствара се велики број такозваних [[пнеуматофора]] од којих полазе [[бочни корен|бочни коренови]]. На периферији таквих коренова ствара се танак [[корин омотач]] који се у горњем делу љушти и на тај начин омогућава пролазак [[кисеоник]]а до унутрашњег [[Ткиво (биологија)|ткива]] ([[аеренхим]]а). Такав је случај код [[род]]а -{''[[Soneratia]]''}-. Код [[palme|палме]] -{''[[Areca catechu]]''}- као [[пнеуматода|пнеуматоде]] функционишу кратки бочни коренови који збацују [[коренова капа|коренову капу]] и код којих се [[солватација|раствара]] [[Ткиво (биологија)|ткиво]] на врху како би пролазио [[кисеоник]]. Код рода -{''[[Avicenia]]''}- постоје отвори у облику [[лентицела]] за пролазак [[ваздух]]а. Код -{''[[Bruguiera]]''}- корење се нагло савија ка земљи, попримајући изглед [[колено|колена]]. На њима такође постоје лентицеле. Зељаста -{''[[Jussiera repens]]''}- у корењу за проветравање је моћно развијен аеренхим који је заправо [[резервоар]] [[гас]]ова.<ref name ="морфологија">Татић Б, Петковић Б. Морфологија биљака. Научна књига, Београд, 1991.</ref>

Популације од више [[хиљада]] [[краба гудача]] (-{''[[Uca]]''}-) чија је једна штипаљка доста већа у односу на другу, хитро се укопавају у [[муљ]] уколико се затекну у [[опасност]]и или када надолази [[плима и осека|плима]]. Његова предимензионирана штипаљка (тешка колико и цело његово [[тело]]) није ефикасна у борби са другим мужјацима или у одбрани од [[непријатељ]]а. Њена је улога у привлачењу женке, а њоме и упозорава друге мужјаке.<ref name ="природа"/> Рак -{''[[Seylla serrata]]''}- настањује мангрове на острвима. Попут крабе гудача и овај рак се у случају опасности укопава у [[муљ]]. Добро плива, а храни се свим на шта наиђе: од [[стрвина]] до живих бића. -{''[[Carcinoscorpius]]''}- је примитивни [[зглавкари|зглавкар]] и заправо „[[живи фосил]]“ који такође живи у мангрови.<ref name="атлас"/>

[[СликаДатотека:Periophthalmus modestus.jpg|мини|300п|л|-{''[[Periophthalmus modestus]]''}-]][[Скокуница|Скокунице]] или [[муљски скакач|муљски скакачи]] (-{''[[Periophthalmus]]''}-) су типичне [[рибе]] мангрова, али уједно и типични представници фауне мангрова уопште. Ова [[рибе|риба]] уз помоћ [[грудна пераја|грудних пераја]] може да се попење на корење или стабла дрвећа. Велики део [[дисање|дисања]] обавља преко [[кожни систем|коже]], а може да види и на копну и у води. На сувом може дуго да издржи, јер има узани шкржни прорез што спречава брзо сушење [[шкрге|шкрга]].<ref name ="зоогеографија">Лопатин, И. К. Зоогеографија. Зим-Пром, Крагујевац, 1995.</ref><ref name ="ПА-рибе">Калинић Б, Симоновић Д. Природописни атлас — Рибе. Знање, Београд, 1953.</ref>Неке врсте налазе [[инсекти|инсект]]е по дрвећу уз које се пењу, док се друге хране [[алге|алга]]ма. Заправо, свака врста има посебан режим [[исхрана|исхране]] и заузима сопствену [[еколошка ниша|еколошку нишу]]. Назив су добиле по томе што се мужјаци удварају женкама серијом [[скок]]ова. Скаче тако што се одупире о пераја и реп. Занимљиво је и да се у току [[удварање|удварања]] парови ових риба приљубљују устима.<ref name ="природа"/><ref name ="зоогеографија"/><ref name ="ПА-рибе"/> Риба стрелац -{''[[Toxotes jaculatrix]]''}- је добила назив по томе што лови инсекте изван воде тако што их непогрешиво погађа млазом воде и они онда тада падају на површину воде, где постају њен лак плен.<ref name="атлас"/> Ово постиже стезањем [[шкржни поклопац|шкржних поклопаца]]. Може да избаци неколико млазева воде у веома кратким размацима и то на даљину од чак 120 -{cm}-. Лако се и брзо прилагођава слаткој, [[бочатна вода|бочатној]] или сланој води. Због тога, а и због своје необичне особине, омиљен је међу акваристима широм света.<ref name="акваријум">Симић Ж. Гајење [[акваријум]]ских риба. Грађевинска књига, Београд, 1991.</ref>

Типични представници [[гмизавци|гмизаваца]] су [[малајски варан]] (-{''[[Varanus salvator]]''}-), [[слановоди крокодил|слановоди крокодил]] (-{''Crocodylus porosus''}-), као и више врста отровних морских [[змије|змија]], као што је [[пругаста змија]] (-{''[[Laticauda colubrina]]''}-). Сви они се хране [[рак]]овима, [[мекушци]]ма и рибама, а који се опет хране доступним органским отпацима.<ref name ="природа"/> Морски [[крокодил]] (који се још назива и индомалајски или естуаријски) је највећи од свих врста и достиже дужину од 10 метара. Назив је добио по томе што често исплива на [[пучина|пучину]].<ref name ="скрипта">Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.</ref> [[Мангровска змија]] (-{''[[Boiga dendrophila]]''}-) храни се [[птице|птица]]ма које у ова [[станиште|станишта]] долећу да лове рибе и мекушце.<ref name ="природа"/> Ова змија проводи живот на дрвећу, као и ваглерова јамичарка (-{''[[Trimeresurus wagleri]]''}-) која је доста „тромија“. На глави између носних отвора и очију има пар јамица које су осетљиве на [[топлота|топлоту]] помоћу којих проналази [[плен]].<ref name="атлас"/>

[[СликаДатотека:Brown pelican - natures pics.jpg|мини|[[Мрки пеликан]]]] Неке од врста птица које се могу наћи у мангровама су [[орао рибар]] (-{''[[Haliaetus leucogaster]]''}-), [[индијски марабу]] (-{''[[Leptoptilus javanicus]]''}-), [[црвеноглави медојед]] и [[мрки пеликан]] (-{''[[Pelecanus occidentalis]]''}-). Мрки [[пеликан]] стрмоглавим летом лови рибу у мору. Чува је у растегљивој кеси испод [[кљун]]а. Среће се у тропским областима Америке.<ref name ="све животиње">-{Маркон Е, Монђини М. Све животиње света. ИКП Евро, Београд, 2000</ref><ref name ="природа"/> [[Шарена рода]] (-{''[[Ibis leucocephalus]]''}-) и [[водомар]] (-{''[[Halcyon concreta]]''}-) настањују мангрове југоисточне [[Азија|Азије]].<ref name="атлас"/> Овог водомара не треба мешати са врстом која живи у [[Европа|Европи]] (-{''[[Alcedo ispida]]''}-), мада и он посећује водена станишта.<ref name ="ПА-птице">Симоновић Д. Природописни атлас — Птице. Знање, Београд, 1953.</ref> У мангровама живи и врста [[дарвинова зеба|дарвинових зеба]] (-{''[[Cactospiza heliobates]]''}-) која је једина која настањује мангрове. Дарвинове зебе су [[сродна врста|сродне врсте]] које су настале од једне једине врсте, а међусобно се разликују према изгледу и снази кљуна. Ове разлике су настале услед насељавања различитих екосистема и прилагођавања на различите врсте исхране. Дарвинове зебе настањују [[Галапагос|Галапагоска острва]]. У мангровама [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] живи дванаестопера [[рајска птица]].<ref name="атлас"/>

У мангровама живи неколико врста животиња из реда [[примати|примата]]. Осим сребрнастог и тамног [[лангур]]а (-{''[[Presbytis]]''}-) који се храни лишћем, на овим стаништима се може наћи и [[брадавичави макаки]] (-{''[[Maccaca irus]]''}-). Овај друштвени [[мајмун]] се храни [[краба]]ма које се крију у [[муљ]]у, па зато доста времена проводи трагајући за њима по муљевитом [[тло|тлу]]. [[Јавански макаки]] (-{''[[Maccaca fascicularis]]''}-) већину [[време]]на проводи тражећи [[рак]]ове и [[шкољке]] по плићацима. Знатно ређа врста мајмуна је [[мајмун носоња]] (-{''[[Носати мајмун|Nasalis larvatus]]''}-). Код мужјака је носни израштај дугачак и виси преко уста и браде. Мирољубива је и друштвена животиња. За разлику од већине других врста мајмуна он је вешт пливач и често ће скочити у воду како би је препливао, али тада постаје лак плен свог јединог [[предатор]]а — [[крокодил]]а.<ref name ="природа"/><ref name="атлас"/>

== Референце ==

{{извориreflist|2}}

* [http://www.panda.org/about_wwf/where_we_work/ecoregions/about/habitat_types/selecting_terrestrial_ecoregions/habitat14.cfm Чланак -{WWF}--а о мангровама]