Жумберак (планина) — разлика између измена

У Жумберак су били насељени српски православни ускоци и избеглице из Сења, пореклом [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби из Босне, Старе Херцеговине ]] и Србије, који су говорили [[штокавски дијалекат|штокавксим дијалектом]] и били под јуридиксциојом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. У званичним документима католичке цркве и [[Хабзбуршко царство|Хабзбуршког царства]] ови православни Срби називани су „Рашани или ускоци“ по [[Рашка|Рашкој]], „Срби (Сервиани) или Рашани (Расциани)“, „Власи или ускоци“, „Власи или Рашани“, само Власи, како су православне Србе називали Турци и „шизматици“ по расколу цркава из 1054. године. У изворима најчешће „Власи или ускоци“, а ређе „Сервианима или Расцианима“ <ref name="хрчак">[http://hrcak.srce.hr/file/44930 НовијаХрчак: студија„Први умарчански Хрватскојгркокатолички избискуп 2002Симеон (1611-1630)“], З. Куделић, ''ПрвиХрватски марчанскиинститут гркокатоличкиза бискуписторију, СимеонЗагреб (1611-16302002)'', стр.научни 1,рад вид.УДК http://hrcak262.srce12(497.hr/file/449305 Мрача) 16</ref>.

Турска војска је [[1529]]. претрпела пораз приликом опсаде Беча[[Беч]]а. Тада су се хришћани из тадашње Турске понадали се у бољу будућност. Преко аустријских обавештајаца и доушника ступили су народни прваци из околине [[Срб (град)|Срба]], [[Унац|Унца]] и [[Гламоч]]а са аустријским војним властима и одлучили се да пређу на аустријску страну. ДоОко тога50 јеускочких дошлопородица [[1530]].је године. Ускоци су прбеглипребегло са територије турске државе, око[[1530]]. 50 породицагодине.

Првенствено су насељени унаселили луку КупаКупе, Жумберак (данас у Хрватској), [[Метлика|Метлику]], Черномељ (данас Словенија), Пољан и Лож, села и крајеве којикоје су билиТурци прилично опустошени од Туракаопустошили.

Средином [[1531]]. године стигла је још једна група од око 1000 ускока из долине Цетине, око 1000.

[[Краљ Фердинанд Хоенцолерн|Краљ Фердинанд]] је [[5. јунајун]]а [[1535]]. даровао ускоцима (око 7000) земљиште у Жумберку и ослободиона их20 угодина рокуих одослободио 20 година било каквог пореза и рада уз обавезу да на краљев позив морају да се одазову у војску о свом трошку. То је уједно био и почетак [[Војна крајина|Војне крајине]] на подручју данашње Хрватске.

До трећег насељавања дошло је 1538. и четвртачетврто 1538. из околине Срба и Цетине.

Под притиском католичке цркве, иа касније и [[Аустроугарска|аустријске државе]] [[Марчанска епархија|српски православна епархија са седштем у Марчи]] постепено је превођена у унију, односно (покатоличена) је, што је коначно довршено у другој половини -{XVIII[[18. }-векавек]]а. Један део православних Срба је [[унија|поунијаћен]] и остао је у унији каоу вернициоквиру [[Гркокатолици|Гркокатоличке цркве]] у Жумберку, где се у [[Крижевци (Хрватска)|Крижевцима]], данас налази седиште грко-католика за цео простор Хрватске и Србије. ДругиЈедан део православнихњих Срба који се поунијатио и припадао [[Гркокатоличка црква|Гркокатоличкој цркви]], која има обреде као у православној цркви и споља изгледа као православна, алипостепено је употпуно унији са Римом, преведен постепено потпуно у католичку цркву. Поред унијаћења и покатоличења, обављена је и темељна кроатизација,темељно похрваћивање српских ускока у Жумберку, гдетако једа данассе утамо великојдана већинивећина становништво које се изјашњаваизјашњавају као Хрвати. Занимљиво је да у суседној Словенији у [[Бела Крајина|Белој Крајини]], подручју које се ослања на Жумберак на Хрватској страниЖумберакм, српски ускоцидосељеници истог порекла из истеи групе, досељеникавећим седелом изјашњавају као Срби.<ref (мада и ту има оних који се изјашњавају и као Хрвати).name="хрчак" />