Википедија

Никола Граовац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 19:
}}
 
[[СликаДатотека:Kosančićev venac 19.JPG|мини|250п|Зграда у којој је годинама стварао сликар Никола Граовац]]
 
'''Никола Граовац''' ([[Вребац]], [[19. мај]] [[1907]] — [[Топола (град)|Топола]], [[16. јануар]] [[2000]]) је био [[Срби|српски]] сликар. Један је од највећих мајстора колористичког експресионизма у српском сликарству [[20. век]]а.
== Биографија ==
Рођен је у [[Лика|Лици]], у селу [[Вребац]] код [[Госпић]]а 1907. године као 14-то, најмлађе дете у кући Граовчевих. Основну школу је завршио у сеоској школи у Вребцу а услове за даље школовање није имао. Са 15 година је дошао у [[Београд]], као пуки печалбар где је мукотрпно радио како би сам преживео а део зараде слао породици у Лици. Радио је свакојаке послове од рада на грађевини, преко баштованских послова, до помоћних послова по кућама. Тешко је долазио до посла јер није могао да издржи конкуренцију снажних одраслих људи с обзиром да је био дете. Први стални посао који је добио, био је посао у стругари у Жељину, а други у ливници у Зрењанину. Покушао је да изучи столарски занат у Београду али му родитељи нису дали сагласност јер за време изучавања заната није имао никаквих прихода. На његову срећу нашао је посао у Дентал депоу Макса Мошића где је ради разнородне послове од пријема и дистрибуције зубарског материјала до монтирања апарата у зубарским ординацијама. Посао му је био интересантан и динамичан што је одговарало његовој природи, газда је био коректан човек, тако да је млади Граовац почео да води један нормалан грађански живот. Поред редовног посла радио је и као домар у згради у којој је становао тако да је имао и додатни приход. По природи скроман, а имајући циљ у животу да постане сликар и ради посао који највише воли, штедео је и припремао се за сликарску школу. У то време најпознатија сликарска школа у Београду је била школа сликарства у атељеу [[Јован Бијелић|Јована Бијелића]]. Граовац је ступио у контакт са тада већ славним уметником и након свестраног тестирања Бијелић је решио да га прими у школу. Преселио се [[1932.]]. године у Бјелићев атеље који се налазио на тавану -{II}- мушке гимназије у Београду. Поред дружења са својим професором Бијелићем, Граовац је у овој школи долазио у контакт и са осталим полазницима ове школе тако да је ту настао читав низ пријатељстава која су трајала до краја живота<ref>Ристић, Вера (2007.). Никола Граовац 1907-2000. Монографија (на ((sr))). Опленац, Топола-Србија: Задужбина Краља Петра I, 163 стране. ISBN 978-86-80647-24-1.</ref>. <br />
 
Први пут је излагао на колективној изложби [[1933]]. године, да би већ [[1934.]]. године заједно са још троје ученика Бијелићеве школе (Даница Антић, Алекса Челебоновић и Јурица Рибар) направио заједничку изложбу која је наишла на изванредан пријем како код публике тако и код критике. Ова група уметника је касније популарно названа група „Четворица“ иако никада није имала званичну форму. Прву самосталну изложбу Граовац је имао [[1935]]. године у [[Павиљон Цвијета Зузорић|Уметничком павиљиону Цвијета Зузорић]] у Београду. Са групом * [[Уметничка група Облик|"Облик“]] излагао је [[1938.]]. године иако није био њихов званични члан, да би са групом „Десеторо“ (Десеторица) [[1940.]]. године излагао у [[Београд]]у и [[Загреб]]у. Био је изузетно плодан сликар који је живео од сликарства. Опус му броји око 10.000 слика које се налазе у званичним институцијама, многим установама, предузећима и приватним збиркама и колекцијама. Последња његова самостална изложба је приређена у пролеће [[1998]]. године у просторијама [[Удружење ликовних уметника Србије|Удружења ликовних уметника Србије]] УЛУС-а у Београду.
 
Поред сликарства Никола Граовац је имао још једну пасију, то су били стари сатови, у атељеу су му били окачени на зидовима и стајали на полицама. Сакупљао их је и сам их поправљао и доводио у исправно стање.<br />
Ред 35:
Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала [[1940]]. године у [[Београд]]у и [[Загреб]]у. Групу су сачињавали: [[Даница Антић]], Боривој Грујић, Никола Граовац, [[Душан Влајић]], [[Миливој Николајевић]], [[Јурица Рибар]], [[Љубица Сокић]], [[Стојан Трумић]], [[Алекса Челебоновић]] и [[Богдан Шупут]]<ref>[http://www.rastko.rs/likovne/clio/acelebonovic-povest.html Група „Десеторица“]</ref><ref>[http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=252&Itemid=162 Art magazin - Ljubica Cuca Sokić - Slike<!-- Bot generated title -->]</ref>. Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва, интелегенције до буржоазије. Заједничко овој групи је било то, што су сви били сликари и ђаци [[Јован Бијелић|Јована Бијелића]]. Неки од ових уметника су страдали у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
 
== Самосталне изложбе ==
[[Датотека:N.Graovac Mrtva priroda.JPG|мини|десно|250п|Мртва природа]]
Никола Граовац се први пут представио јавности на Петој пролећној изложби југословенских уметника [[1933.]]. године. После свог првог представљања београдској публици Граовац се готово без изузетка појављивао на свим пролећним југословенским и јесењим изложбама београдских уметника. То је тако трајало до краја [[1940.]]. године тј. до избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Тачан број групних изложби у којима је учествовао Никола Граовац у земљи и иностранству није утврђен, а самосталне изложбе су му биле:<br />
{{Columns-list|4|
* [[1935.]]. Београд,
* [[1948.]]. Приштина,
* [[1951.]]. Београд,
* [[1954.]]. Бор, Београд, Нови Сад,
* [[1956.]]. Бор,
* [[1957.]]. Београд, Нови Сад, Зрењанин, Праг,
* [[1958.]]. Сарајево,
* [[1960.]]. Београд, Нови Сад,
* [[1961.]]. Зрењанин,
* [[1964.]]. Београд,
* [[1965.]]. Београд,
* [[1969.]]. Сомбор,
* [[1972.]]. Нови Сад,
* [[1976.]]. Нови Сад,
* [[1977.]]. Панчево,
* [[1978.]]. Сремски Карловци,
* [[1980.]]. Београд,
* [[1987.]]. Сомбор, Гроцка,
* [[1989.]]. Топола,
* [[1990.]]. Сомбор,
* [[1991.]]. Београд, Лазаревац,
* [[1992.]]. Нови Сад,
* [[1995.]]. Топола,
* [[1996.]]. Будва,
* [[1997.]]. Нови Сад,
* [[1998.]]. Вршац, Подгорица и Београд.<br />
}}
 
== Признања ==
* [[1937.]]. награда „Ђурица Ђорђевић“,
* [[1937.]]. награда „Политике“
* [[1964.]]. Октобарска награда Новог Сада,
* [[1965.]]. награда УЛУС-а<br />
 
== Литература ==
# {{cite book
| last = Граовац
| first = Никола
Ред 87:
| chapter =
}}
# {{cite book
| last = Протић
| first = Б.Миодраг
Ред 100:
| chapter =
}}
# {{cite book
| last = Трифуновић
| first = Лазар
Ред 113:
| chapter =
}}
# {{cite book
| last = Протић
| first = Б.Миодраг
Ред 126:
| chapter =
}}
# {{cite book
| last = Ристић
| first = Вера
Ред 143:
{{извори}}
 
== Види још ==
{{Columns-list|4|
* [[Списак српских сликара]]
Ред 160:
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.arte.rs/sr/umetnici/nikola_graovac-3844/biografija/ Биографија Николе Граовца]
* [http://www.vesti.rs/Vesti/Umro-slikar-Nikola-Graovac.html Умро сликар Никола Граовац]
* [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:203794-Umetnik-nade-i-radosti Уметник наде и радости]
 
{{DEFAULTSORT:Граовац, Никола}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Никола_Граовац”