Zoran Petrović (slikar) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{друго значење3|Зоран Петровић}}
'''Zoran
Aktivno je učestvovao u [[Народноослободилачка борба народа Југославије|NOB-u]] kao referent za kulturu bataljona za vezu [[Трећа југословенска армија|III armije]] i član dramske, a potom i likovne sekcije Propagandnog odeljenja.
Prvi put izlaže [[1945]]. godine
Po završetku rata upisuje se na Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu i završava je [[1948]]. godine, a specijalni tečaj u klasi profesora [[Đorđe Andrejević|Đorđa Andrejevića Kuna]] 1949. godine, kada je izabran
Bio je član grupe „Samostalni“ i jedan od osnivača „Decembarske grupe“. Jedan je od osnivača umetničkih kolonija. Od [[1975]]. godine počinje da se bavi skulpturom na principu varenog i livenog gvožđa. Pored slikarstva i vajarstva bavi se literaturom.
Napisao je sedam dramskih tekstova od kojih su najviše izvođeni
* „Selo Sakule, a u Banatu“ i
* „Pendžeri ravnice“ šest radio - dramskih tekstova,
* TV dramu "Slike Bezarovih",
* scenario za igrani film „Hitler iz našeg sokaka“ (sa Vladimirom Tadejom),
* sedam monodrama pod zajedničkim nazivom „Banatska kazivanja“,
* mapu crteža i teksta „Mašinobalada" (1958 – 66)
te dve knjige proze „Selo Sakule, a u Banatu“ [[1969]]. godine i [[1986]]. godine i „A nad Banatom strašila“. Bio je redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
{{DEFAULTSORT:Петровић, Зоран}}
[[Категорија:Рођени 1921.]]
[[Категорија:Умрли 1996.]]
| |||