Јосеф Гочар — разлика између измена

| име = Јосеф Гочар

| дан_рођења датум_рођења = [[13. март]] [[1880]].

| дан_смрти датум_смрти = [[10. септембар]] [[1945]].

'''Јосеф Гочар''' ({{јез-чеш|Josef Gočár}}; [[13. март]] [[1880.]]., [[Семињ]] код [[Пардубице|Пардубица]] -[[10. септембар]] [[1945.]]., [[Јичин]]), био је чешки архитекта и урбаниста и важио је за протагонисту у савременој чешкој архитектури и урбанизму [[20. век]]а, не само као архитекта већ и као професор на Академији ликовне уметности у [[Праг]]у.

== Биографски подаци ==

[[СликаДатотека:Prague Gocar rondokubismus.jpg|мини|десно|Легиобанка у стилу чешког рондокубизма [[1921.]]. године]]

Родио се у породици пиварских радника. Године [[1891.]]. породица се преселила у Бохдач. Од [[1892.]]. године студира ниже релације у Пардубицама а [[1903.]]. године уписује студије на Уметничкој школи у Прагу. Гочар је студирао између осталог и код [[Јан Коћера |Јана Коћере]] у [[Праг]]у и сматра се да је његов ђак. Од [[1905.]]. године почиње са првим пројектима у Храдцу Кралове. После рада у атељеу Јана Коћере и осамостаљења постаје члан Удружења архитеката и [[1909.]].- [[1910.]]. реализује веће пројекте.

Његова дела су у почетку била у стилу [[Кубизам |кубизма]], пре него се определио за специјални правац у архитектури чешке- [[рондокубизам]]. Крајем двадесетих година добила су његова дела [[Функционализам |функционалистичке форме]]. Нарочито је учествовао и допринео у урбанистичком и архитектонском решењу града [[Храдец Кралове |Храдца Кралове]].

Гочар се истакао не само у [[Архитектура |архитектури]] и [[Урбанизам |урбанизму]] већ је радио и на Академији ликовне уметности у [[Праг]]у прво као професор после смрти [[Јан Коћера |Јана Котеру]] а од [[1928.]]. године је био декан ове академије.

Почетком [[1925.]]. године у [[Београд]]у је приређена изложба уметничког удружења »[[Манес]]« из [[Праг]]а, чији су чланови били: Јозеф Гочар, [[Павел Јанак |Павел Јанак]], Јозеф Калоус, Ладислав Махоњ и Отакар Новотни. Тада су по први пут у [[Београд]]у излагана архитектонска дела која не припадају академском еклектичком стилу, већ новим тенденцијама модерне архитектуре, а београдска стручна јавност имала је прилику да се упозна са новим токовима развоја у чешкој архитектури. Ова изложба је начинила значајан утицај на скретање пажње српске архитектонске јавности према новим догађањима у архитектури који су се у то време дешавали изван Србије.

* Венкова робна кућа у [[Јаромиер]]у ([[1908.]].- [[1911.]]. године)

* Дом црне мајке божије у [[Праг]]у ([[1911.]].- [[1912.]]. године)

* Вила П. Бауера, [[Либодржице]] код [[Колин]]а ([[1912.]].- [[1013.]]. године.)

# Architektura ČSSR č.5/1969 članek; "Rondokubismus" Márie Benešová,Praha [[1969.]].

# Josef Gočár Márie Benešová, Praha, [[1958.]].

# PSN nakladatelstvi ČAV, Praha [[1966.]].

# de Wikipedia