213 (авион) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 14:
| мотори = 1 x Ranger
| снага = 442
| брзина = na висини 3000 -{m}-, <math>\mathbf{v_{max}}</math> = 362
| долет
| максимална брзина, на висини 3000 -{m}-= <math>330\ \frac{km}{h}</math>
}}
'''Авион 213''' припада групацији „прелазних“ авиона, који се користе у школовању пилота, после почетне обуке а пре преласка на борбене авионе. Тој групацији, припадају домаћи авиони :
* с клипним мотором, [[Авион 212|212]], [[Авион 213|213]] и [[Авион 522|522]]
* с млазним мотором, [[Г-2 Галеб]] и [[Г-4 Супер Галеб]]
Авиони с клипним мотором су остали у овој намени све док се нису почели уводити, у употребу, борбени авиони с млазним мотором. Тада се морало прећи на прелазне авионе с млазним мотором.
: На овај начин је сачуван систем тростепеног школовања пилота, које је успоствљено [[1946]]. године, с конкурсом за развој прелазног школског авиона. Тај прилаз је искуствено доказан, као економичан, примењује се и сада. У оваквом опредељењу је развијен, неуспео [[Авион 212]], чија је серијска производња брзо прекинута.
Конструкторска група, на челу с инжењерима Иваном Шоштарићем, Стевом Ћурићем, Станком Маринковићем и Мирком Дабиновићем, приступила је изради пројекта и развоју авиона 213.
== Концепција ==
Конструктори су имали на располагању клипни, линијски мотор Renger, с двостепеним механичким компресором. Мотор је развијао снагу од 382-{kw}- (520 KS). Мала чеона пројекција мотора је омогућила обликовање трупа за мали чеони отпор. При избору материјала, за градњу структуре авиона, конструктори су се определили за дрво, пошто још није постојала домаћа производња алуминијума. Овај избор је био практичан и повољан с аспекта масе структуре, али је био неповољан због малог века трајања. Одабрана је, полумонокок конструкција трупа и решетка од дрвета покривена лепенком, за крило. Површина, ниско постављеног крила,
== Развој ==
Први прототип је развијен са стајним трапом, чије се главне ноге увлаче у гондоле на крилима, слично као на совјетском авиону [[ИЛ-2]]. После првих његових летова, промењена је одлука и прешло се на развој прототипа с нормалним увлачењем главних ногу стајног трапа, у простор кореног дела крила. Прототип 2 је испитиван, на земљи и у лету у [[Вахопловноопитни центар|Ваздухопловноопитном центру]]. Све летне карактеристике су му испуњавале америчке норме [[USAF spec. No-1815-B]]. Показао се као веома погодан за летење. По летачким особинама и понашању у акробацијама није заостајао за америчким авионом -{[[Harward]]}-.
:-{[[Harward]]}- је имао јачи мотор, с оптималном снагом при земљи, а 213 на висини од 3000-{m}-, што је постигнуто с компресором за напајање карбуратора с ваздухом.<ref name=autogenerated1>Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata</ref>
Код авиона 213 је постигнут повољан однос тежине и површине крила
== Серија ==
У фабрици авиона Утва, од [[1951]]. до [[1955]]. године, произведено je 275 примерака авиона 213. Та производња је била веома квалитетна, захваљујући преносу знања и искуства од стране немачких инжењера, бивших ратних заробљеника.<ref name=autogenerated1 />
Ред 40:
== Наоружање ==
* Стрељачко, 2 митраљеза 7.92 -{mm}- МГ-15 са по 75 метака сваки
* Бомбе, 4 бомбе од 25 -{kg}- или 2 бомбе од 50 -{kg}-
== Види још ==
* [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ]]
* [[Фабрика авиона Утва]]
* [[Аеро-3|Утва Аеро-3]]
* [[Утва 65]]
* [[Утва 66]]
* [[Утва 75]]
* [[Икарус 213]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Коришћени извори ==
* Подаци присутни у [[Музеј ваздухопловства|Музеју ваздухопловства]]
* Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata, Београд, 1996. г.
{{Авиони Утва}}
{{Авиони Југославије и Србије}}
Линија 70 ⟶ 69:
[[Категорија:Музеј ваздухопловства Београд]]
[[de:Utva 213 Vihor]]
[[hr:Utva 213 Vihor]]
| |||