Породице у Народноослободилачкој борби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] на подручју [[Југославија|Југославије]] страдало је око 1.700.000 људи. Међу њима налази се велики број [[породица]] чији су сви чланови или део њих страдао као борци у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], као припадници [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилчког покрета]] или као жртве фашистичког терора. Многе породице страдале су у страховитом терору окупатора - његових казнених експедиција, али и терору домаћих издајника. Велики је број породица чији су сви чланови били заточени у [[Концентрациони логор|концентрационим логорима]] у Југославији, [[Немачка|Немачкој]] или другим местима окупиране [[Европа|Европе]].
== Списак ==
=== Истакнуте породице ===
Овде се налази списак породица чији су готово сви чланови учествовали у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], а један или више чланова проглашено је за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].
* '''[[Ацеви|Ацев]]''' — припадници познате македонске пордице Ацев учествовали су у многим ратовима и борбама за ослобођење [[Република Македонија|Македоније]]. Дончо Ацев, учесник [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]] из [[1903]]. године, заједно са своје троје деце - Мирчетом, Димчетом и Вером, учествовао је у Народноослободилачкој борби. Током рата, Мирче и Донче су страдали као партизански борци. [[Мирче Ацев|Мирче]], је као један од организатора [[Македонија у Народноослободилачкој борби|НОБ-а у Македонији]], посмртно одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], као и његова [[Вера Ацева|Вера]], која је после рата била активни друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македоније]].
* '''Баковић''' — из загребачке породице Баковић сво четворо деце Фрање Баковића - Зденка, Јерко, Рајка и Младен учествовали су Народноослободилачкој борби. Сестре Рајка и Зденка страдале су почетком [[1942]]. године као загребачке илегалке, а њихова браћа Младен и Јерко су били затворени у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]]. Само је Јерко дочекао крај рата, а [[Рајка Баковић|Рајка]] је постхумно проглашена за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
* '''[[Браћа Барух|Барух]]''' — сви чланови [[Сефарди|јеврејске сефардске]] породице Барух из [[Београд]]а, су погинули током рата. Браћа [[
▲* '''Баковић''' — из загребачке породице Баковић сво четворо деце Фрање Баковића - Зденка, Јерко, Рајка и Младен учествовали су Народноослободилачкој борби. Сестре Рајка и Зденка страдале су почетком [[1942]]. године као загребачке илегалке, а њихова браћа Младен и Јерко су били затворени у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]]. Само је Јерко дочекао крај рата, а [[Рајка Баковић|Рајка]] је постхумно проглашена за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
▲* '''[[Браћа Барух|Барух]]''' — сви чланови [[Сефарди|јеврејске сефардске]] породице Барух из [[Београд]]а, су погинули током рата. Браћа [[Исидор|Исидор]] (''проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]''), Јосип и Бора Барух, погинули су као партизански борци; а њихове сестре Рахела и Берта су страдале као заточенице [[Бањички логор|Бањичког логора]]. У току рата страдао је и [[Лазар Симић]], муж Рахеле Барух.
* '''Бендераћ''' — свих седам синова солунског борца Јакше Бендераћа активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега погинула су и четворица његових синова (Манојло, Вељко, Мирко и Миле). После ослобођења, као војни пилот страдао је још један његов син Новак. Један од Јакшиних синова је и [[Манојло Бендераћ Мајо]], који је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
* '''[[Сестре Букумировић|Букумировић]]''' — из пордице Букмировић, сви чланови су учествовали у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. [[Мирослав Букумировић Букум|Мирослав Букумировић]] је маја [[1942]]. године био ухапшен и у затвору је извршио убиство скоком короз прозор и проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Његове сестре [[Србијанка Букумировић|Србијанка]], [[Јованка Букумировић|Јованка]] и Ружица, ухапшене су октобра [[1943]]. и затворене у [[Бањички логор|Бањичком логору]]. Србијанка и Јованка су стрељане септембра [[1944]]. године.
* '''Витасовић''' — сво четворо деце земљорадника Ивана Витасовића, из сремског села [[Лаћарак|Лаћарка]], страдало је током Народноослободилачке борбе. Синови Тривун и Ранко, погинули су као партизански борци, син Стево је убијен у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновцу]], ћерка Радинка звана „Лепињица“, која је била позната сремска партизанка, умрла је авгсута 1943. од последица рањавања. [[Тривун Витасовић|Тривун]] звани „Трива Лебарник“ проглашен је за народног хероја
* '''Дапчевић''' — сво четворо деце православног свешетника Јована Дапчевића, из околине [[Цетиње|Цетиња]], учествовало је у Народноослободилачкој борби. Сво четворо - Пеко, Владо, Милутин и Даница су преживели рат. [[Пеко Дапчевић|Пеко]] је из рата изашао као [[генерал-лајтант]] и [[Народни херој Југославије|народни херој]], а касније је био начелник Генералштаба ЈНА и минситар иностраних послова, док су се [[Владо Дапчевић|Владо]], Милутин и Даница [[1948]]. године изјаснили за Резолуцију [[Информбиро]]а и били су заточени на [[Голи оток|Голом отоку]].
* '''Дудић''' — читава породица предратног комунисте [[Драгојло Дудић|Драгојла Дудића]], из села [[Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]], учествовала је у Народноослободилачкој борби. Он је [[1941]]. са сином [[Милош Дудић|Милошем]] ступио у партизане и био председник Главног НОО Србије. Погинуо је новембра 1941, а његов син је умро [[1944]]. од последица рањавања. Током рата страдала је и његова ћерка Перса, као заточеница логора у [[Аушвиц]]у. Супруга Стевка и ћерка Зорка, су биле заточенице [[Бањички логор|логора на Бањици]] и преживеле су рат. Драгојло и његов син Миша проглашени су за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].
▲* '''Дудић''' — читава породица предратног комунисте [[Драгојло Дудић|Драгојла Дудића]], из села [[Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]], учествовала је у Народноослободилачкој борби. Он је [[1941]]. са сином [[Милош Дудић|Милошем]] ступио у партизане и био председник Главног НОО Србије. Погинуо је новембра 1941, а његов син је умро [[1944]]. од последица рањавања. Током рата страдала је и његова ћерка Перса, као заточеница логора у [[Аушвиц]]у. Супруга Стевка и ћерка Зорка, су биле заточенице [[Бањички логор|логора на Бањици]] и преживеле су рат. Драгојло и његов син Миша проглашени су за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].
* '''[[Ковачевић]]''' — седморица синова Петра и Јоке Ковачевић учествовала су у Народноослободилачкој борби. Од њих седморице посебно се истичу [[Павле Ковачевић|Павле]], Мирко, Војо и Василије. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликовани су [[Војо Ковачевић|Војо]] и [[Василије Ковачевић Чиле|Василије]], који су преживели рат, као и постхумно [[Мирко Ковачевић|Мирко]], који је био и [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпански борац]].
* '''Кончар''' — породица Рада Кончара, члана [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега током рата страдала је његова супруга Драгица и брат Богдан. Радетов син такође Раде, рођен [[1942]]. године, пар месеци после очевог стрељана, био је најмлађи загребачки илегалац, за којим је трагала усташка полиција и [[Гестапо]]. [[Раде Кончар]] и његова супруга [[Драгица Кончар|Драгица]] проглашени су за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].
▲* '''Кончар''' — породица Рада Кончара, члана [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега током рата страдала је његова супруга Драгица и брат Богдан. Радетов син такође Раде, рођен [[1942]]. године, пар месеци после очевог стрељана, био је најмлађи загребачки илегалац, за којим је трагала усташка полиција и [[Гестапо]]. [[Раде Кончар]] и његова супруга [[Драгица Кончар|Драгица]] проглашени су за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].
* '''Мажар''' — чланови породице Николе и Марије Мажар су још пре рата, активно учествовали у револуционарном покрету. Браћа Јосип, Ивица, Драго и Бошко, као и њихова сестра Нада и мајка Марија, били су активни учесници Народноослободилачке борбе. Током рата погинула су три брата (Јосип, Ивица и Бошко), као и њихова мајка Марија. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] посмртно су одликовани [[Јосип Мажар Шоша|Јосип]] и [[Ивица Мажар|Ивица]], као и њихов брат [[Драго Мажар|Драго]] који је преживео рат.
* '''Миклавц''' — читава породица Миклавц из [[Љубљана|Љубљане]] учествовала је у Народноослободилачкој борби - Јустин Миклавц звани „Очко“, његова супруга Ангела звана „Мамица“, као и синови Владо звани „Хенрих“, Фердинад звани „Нанд“, Јустин и Франц звани „Винко“. Током рата страдала су тројица - Франц, Владо и Фердинад. [[Владо Миклавц Хенрих|Владо Миклавц]], који је током [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[25. мај]]а [[1944]]. године, страдао као пратилац [[Едвард Кардељ|Едварда Кардеља]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
* '''Митровић''' — сви чланови породице Ивана Ива Митровића, учитеља са [[Свети Стефан (острво)|Светог Стефана]], учествовали су у Народноослободилачкој борби - синови Никола, [[Стефан Митровић (књижевник)|Стефан]], [[Ратко Митровић Шиља|Ратко]] и Вељко, као и кћери [[Вукица Митровић|Вукица]], Лепа и Мира. Од њих седморо само двоје (Стефан и Мира) је преживело рат, Вељко је погинуо као партизански борац, док су остали (Никола, Вукица, Лепа и Ратко) стрељани као заточеници [[Бањички логор|Бањичког логора]]. Вукица је проглашена за [[Народни херој Југославије|народног хероја]], док је Ратко као ухапшеник [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] одао многе партијске везе, чиме је нанео велику штету [[Београд у Народноослободилачкој борби|НОП-у у Београду]]. Такође током рата, страдао је и [[Андрија Хабуш]], супруг Вукице Митровић.
* '''Мићуновић''' — из [[Црна Гора|црногорског]] братства Мићуновић велики број чланова је учествовао у Народноослободилчакој борби, а неколико њих проглашено је и за [[Народни херој Југославије|народне хероје]]. Истичу се деца Јована Мићуновића - [[Вељко Мићуновић|Вељко]] (проглашен за народног хероја) и [[Вукашин Мићуновић|Вукашин]]; деца Ненада Мићуновића - [[Благота Мићуновић|Благота]] и [[Вукосава Мићуновић|Вукосава]], обоје проглашени за народне хероје; деца Гаврила Мићуновића - Павле и [[Лазар Мићуновић|Лазар]]; деца Баћа Мићуновића - Марко и Вељко; деца Јоша Мићуновића - Жарко и Мирко; деца Бора Мићуновића - Радован и Шпиро; као и други чланови братства, од којих се истичу - Јока Мићуновић, Михаило Мићуновић и дуги.
▲* '''Митровић''' — сви чланови породице Ивана Ива Митровића, учитеља са [[Свети Стефан (острво)|Светог Стефана]], учествовали су у Народноослободилачкој борби - синови Никола, [[Стефан Митровић (књижевник)|Стефан]], [[Ратко Митровић Шиља|Ратко]] и Вељко, као и кћери [[Вукица Митровић|Вукица]], Лепа и Мира. Од њих седморо само двоје (Стефан и Мира) је преживело рат, Вељко је погинуо као партизански борац, док су остали (Никола, Вукица, Лепа и Ратко) стрељани као заточеници [[Бањички логор|Бањичког логора]]. Вукица је проглашена за [[Народни херој Југославије|народног хероја]], док је Ратко као ухапшеник [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] одао многе партијске везе, чиме је нанео велику штету [[Београд у Народноослободилачкој борби|НОП-у у Београду]]. Такође током рата, страдао је и [[Андрија Хабуш]], супруг Вукице Митровић.
▲* '''Мићуновић''' — из [[Црна Гора|црногорског]] братства Мићуновић велики број чланова је учествовао у Народноослободилчакој борби, а неколико њих проглашено је и за [[Народни херој Југославије|народне хероје]]. Истичу се деца Јована Мићуновића - [[Вељко Мићуновић|Вељко]] (проглашен за народног хероја) и [[Вукашин Мићуновић|Вукашин]]; деца Ненада Мићуновића - [[Благота Мићуновић|Благота]] и [[Вукосава Мићуновић|Вукосава]], обоје проглашени за народне хероје; деца Гаврила Мићуновића - Павле и [[Лазар Мићуновић|Лазар]]; деца Баћа Мићуновића - Марко и Вељко; деца Јоша Мићуновића - Жарко и Мирко; деца Бора Мићуновића - Радован и Шпиро; као и други чланови братства, од којих се истичу - Јока Мићуновић, Михаило Мићуновић и дуги.
* '''Мркоци''' - од седморо деце Фрање Мркоција из Хрватског загорја, њих троје (Тонка, Стјепан и Славко) су погинули током Народноослободилачке борбе. [[Славко Мркоци|Славко]], који је погинуо септембра [[1943]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Такође за народног хероја проглашен је и његов брат од стрица [[Марко Мркоци]], који је после ослобођења био друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]].
* '''Парента''' — троје деце [[Милош Парента|Милоша Паренте]], православног свештеника из [[Задар|Задра]], страдало је у Народноослободилачкој борби. Син [[Ненад Парента|Ненад]], који је био лекар, ухапшен је и стрељан на [[Бањица|Бањици]], септембра [[1941]]. године, а касније је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Ћерка Гордана убијена је у [[Специјална полиција|Специјалној полицији]], маја [[1943]], а Олга стрељана на Бањици, августа [[1944]]. године.
* '''Петров''' — сво троје деце из породице Петров, која се [[1923]]. из [[Босна|Босне]] преселила у [[Банат]], страдало је у Народноослободилачкој борби. Марта [[1942]]. године у околини [[Панчево|Панчева]], у сукобу са полицијом и Немцима страдали су [[Браца Петров|Борислав Браца Петров]] и његова сестра [[Јелисавета Беба Петров|Јелисавета Беба]]. Старија сестра [[Драгица Петров|Драгица]] била је ухапшена септмбра [[1941]]. у Панчеву и одведена у [[Бањички логор]]. Брацина жена [[Олга Петров|Олга Радишић-Петров]], такође је била учесница Народноослободилачког покрета и ухапшена је у родној Баранди, октобра 1941. и одвдена у Бањички логор. Драгица и Олга, заједно су страдале [[9. мај]]а [[1942]]. године у гасном-аутомобилу званом „[[душегупка]]“.
* '''Рибар''' — породица предратног политичара [[Иван Рибар|Ивана Рибара]], активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Он је био председник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ-а]], његов старији син [[Иво Лола Рибар]], секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] и председник [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ-а]], а млађи син [[Јурица Рибар|Јурица]], члан Политодела [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]]. Најпре је октобра [[1943]]. код [[Колашин]]а погинуо Јурица, а месец дана касније, приликом бомбардовања аеродрома у [[Гламочко поље|Гламочком пољу]], страдао је и Иво Лола. Јула [[1944]]. [[четници]] су у [[срем]]ском селу [[Купиново|Купинову]], ухватили Иванову супругу Тоницу и заклали је. Током рата Иванова пасторка, Тоницина ћерка из првог брака, Божена је била затворена у [[Бањички логор|Бањичком логору]], а тамо је страдала и Лолина вереница [[Слобода Трајковић]], са својом породицом.
* '''Срнић''' — сва четворица синова Николе и Јелене Срнић погинула су у току Народноослободилачке борбе. Драгослав је погинуо [[1941]]. у околини Шапца, Момчило и Михајло [[1942]]. године, а најмлађи седамнаестогодишњи Душко је страдао на путу за [[Космајски партизански одред]]. [[Драгослав Срнић|Драгослав]] звани „Падобранац“ је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
* '''[[Браћа Стаменковић|Стаменковић]]''' — деца Тодора и Даринке Стаменковић, активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Од њих седморо - четири брата (Трајко, Божидар, Петар и Драги) и три кћери ([[Лепосава Стаменковић|Лепосава]], Десанка и Василија), само је син Драги преживео рат и после био друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Двојица њихових синова [[Трајко Стаменковић|Трајко]] и [[Драги Стаменковић|Драги]] су проглашени [[Народни хероји Југославије|народним херојима]].
* '''Томашевић''' — породице три рођена брата Владислава, Вукосава и Риста Томашевића из околине [[Пријепоље|Пријепоља]], активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Из породице Владислава Томашевића, којег су јуна [[1944]]. стрељали Немци, погинули су синови Милан и [[Душан Томашевић Ћирко|Душан звани „Ћирко“]], који је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]], као и супруга Љубица, која је умрла од последица мучења [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Из породице Вукосава Томашевића, кога су 1944. убили четници, заједно са супругом Анђом, страдала је ћерка Зорка, која је убијена у логору [[Аушвиц]]у, док су деца Јованка, Вук и Коса преживели [[Бањички логор|Бањицу]] и Аушвиц, а син Миле је био партизански борац. Из породице Риста Томашевића, кога су такође 1944. убили четници, погинула су три сина Раде, Марко и Војин.
▲* '''Томашевић''' — породице три рођена брата Владислава, Вукосава и Риста Томашевића из околине [[Пријепоље|Пријепоља]], активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Из породице Владислава Томашевића, којег су јуна [[1944]]. стрељали Немци, погинули су синови Милан и [[Душан Томашевић Ћирко|Душан звани „Ћирко“]], који је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]], као и супруга Љубица, која је умрла од последица мучења [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Из породице Вукосава Томашевића, кога су 1944. убили четници, заједно са супругом Анђом, страдала је ћерка Зорка, која је убијена у логору [[Аушвиц]]у, док су деца Јованка, Вук и Коса преживели [[Бањички логор|Бањицу]] и Аушвиц, а син Миле је био партизански борац. Из породице Риста Томашевића, кога су такође 1944. убили четници, погинула су три сина Раде, Марко и Војин.
* '''Херљевић''' — читава породица радника Фрање Херљевића из [[Тузла|Тузле]] учествовала је у Народноослободилачкој борби. Њега су [[1941]]. претукле [[усташе]], па је убрзо преминуо. Супругу су заједно са шестогодишом ћерком усташе одвеле у [[логор Јасеновац]], где су касније стрељане. Двојица синова су му погинули као партизански борци, један је стрељан, док су друга двојица, као партизански борци, преживела рат. Двојица његових синова [[Албин Херљевић|Албин]], који је погинуо и [[Фрањо Херљевић|Фрањо]], који је преживео рат, су проглешна за [[Народни хероји Југославије|народне хероје]].
Линија 82 ⟶ 38:
== Литература ==
{{Портал НОБ}}
* '''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, Београд 1975. година.
* Александар Тадић „'''Мајке хероја причају'''“. „Искра“, Винковци 1985. година.
[[Категорија:Породице у Народноослободилачкој борби]]
| |||