Пролувијални процес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 4:
Пролувијални процес има све карактеристике заједничке за [[падински процеси|падинске процесе]]:
# развија се на [[падина]]ма,
# просторно и временски је ограничен и обновљив је у кратким временским интервалима.
Разлику од [[делувијални процес|делувијалног]], поред линијског, уместо површинског деловања, чини и знатно већа [[кинетичка енергија]]. Повећана [[енергија]] је резултат врло великих количина воде и велике брзине њеног кретања, посебно изражених у случају бујица.
Ред 13:
Агенс пролувијалног процеса представља [[кинетичка енергија]] повремених линијских токова [[вода|воде]]. [[Бујица]] је неконтролисан, стихијски агенс променљиве количине воде и променљиве [[брзина|брзине]]. Оба параметра имају, по правилу, велике вредности, па је и кинетичка енергија изузетно велика.
=== Ерозија ===
Ерозија се у пролувијалном процесу обавља као '''непосредна''' и '''посредна'''. Поред та два основна вида јављају се и '''пратеће појаве''', које се манифестују дејством других агенаса, изазваних пролувијалним процесом.
Ред 23:
'''Пратеће појаве''' су изазване првенствено бочном ерозијом. Услед поткопавања, на странама корита долази до [[одрон|одроњавања]] и [[клизиште|клижења]]. Ове, чисто [[колувијални процес|колувијалне]], појаве, развијају се под непосредним дејством [[гравитација|гравитације]]. Узрок нарушавања равнотеже је, међутим, развој пролувијалног процеса. Ефекти пратећих појава морфолошки могу бити местимично и израженији од учинка непосредне и посредне пролувијалне ерозије.
=== Транспорт ===
Транспорт материјала у пролувијалном процесу је краткотрајан и обавља се на малом растојању. Такве карактеристике транспорта условљавају грубу обраду материјала, слабо изражено, или никакво заобљавање и веома слабо наглашено класификовање по крупноћи.
Медијум транспорта је '''водена средина''', обично бујица веома велике енергије. Материјал се транспортује двојако:
# '''вучењем по дну корита''',
# '''суспензијом''', тј. '''лебдењем''' материјала у воденој средини.
Да ли ће материјал бити вучен или суспендован, зависи од два фактора. Први је величина, односно тежина честица, одломака и блокова покренутог материјала. Ситнији и лакши материјал се подиже и лебди, крупнији и тежи вуче по дну. Други битан фактор је [[кинетичка енергија]] повременог тока. Што је енергија већа, то су суспендовани крупнији и тежи одломци стенске масе.
=== Акумулација ===
Пролувијална акумулација обавља се на местима где се смањује [[кинетичка енергија]] повремених линијских токова. То је најчешће подножје падине, односно дно [[речна долина|речне долине]]. Кинетичка енергија водотока који долази с падине, преласком у равницу, нагло се смањује. На истом месту таложи се сав материјал, крупнији, вучен по дну корита бујице и ситнији, суспендован у воденој маси. Одлагањем долази до мешања материјала по крупноћи и ефекти гранулометријске класификације, обављане током кретања бујице, бивају поништени.
Ред 41:
Према механизму настанка, облици и појаве пролувијалног процеса могу се издвојити у две категорије. Прву чине '''ерозиони''', а другу '''акумулациони''' облици.
=== Ерозиони облици ===
[[
[[
[[
[[
У групу ерозионих облика пролувијалног процеса спадају '''јаруге''', '''рђаве земље''' и '''земљане пирамиде'''.
Ред 54:
'''Земљане пирамиде''' чине посебан, специфичан вид рђавих земаља. То су стубови неправилног облика, од метарских до декаметарских висина и метарског пречника. Изграђени су од невезаног, или слабо везаног материјала, хетерогеног гранулометријског састава. На њиховом врху обично се налази крупнији блок или камена плоча, која штити растресити материјал у стубу испод себе од падавина и осипања.
=== Акумулациони облици ===
[[
Материјал еродован, транспортован и акумулиран у пролувијалном процесу носи општи назив '''пролувијум'''. Тај материјал гради две групе облика. Једну чине '''плавинске лепезе''', а другу '''делувијално – пролувијални застори'''.
Ред 64:
== Литература ==
# Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт
# Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва
# Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско - геолошки факултет Универзитета у Београду
== Види још ==
* [[Геоморфологија]]▼
* [[Геоморфолошки процес]]
▲*[[Геоморфологија]]
* [[
* [[
* [[
* [[
* [[
* [[
* [[
▲*[[Марински процес]]
[[Категорија:Пролувијални процес]]
|