'''Центуријанске скупштине''' су сазивали бивши функционери (конзули[[конзул]]и, диктатори[[диктатор]]и, претори[[претор]]и). Сакупљале су се по центуријама - војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду, и сазиване су изван градских зидина. Свака центрија је носила један глас, одлука им је била ''-{lex}-'' - закон који је ступао на снагу тек шнакон што га одобри сенат. После издавања Хортезијевог закона из 287. п.н.е, одлуке плебса по трибунским скупштинама су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине. Оне су изабрале прве конзуле. По Сервијевом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским цензусом.
