Википедија

Олга Кијевска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{хагиографија}}
[[Датотека:Княгиня Ольга.jpg|мини|Олга Кијевска равноапостолна]]
'''Блажена Олга Кијевска''' ({{јез-ру|Ольга Киевская}}), позната и као '''Олга Прекрасна''' и '''Света Јелена''' ([[890]] — 11. јул [[969]]) била је владарка [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] у приоду од [[945]]. до [[963]]. као [[регент]] свом сину [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослава I Кијевског]]. Позната је као прва руска владарка која је примила [[хришћанство]] и као једна од првих [[Источни Словени|источнословенских]] [[светац|светица]]{{чињеница|date=03. 2012.}}.
 
Родила се на око [[890]]. у селу Вибутска, у близини данашњег града [[Псков]]а. Отац јој је био [[Варјаш|варјашки]] кнез [[Олег од Новгорода]], а прадед [[Гостомисл]]{{чињеница|date=03. 2012.}}. Била је супруга кијевског кнеза [[Игор Рјурикович|Игора Рјуриковича]]. Мужа су јој убили [[Деревљани]] од којихОлга је покушаопо да наплатити данак{{чињеница|date=03. 2012.}}. Олга јесмрти тадамужа постала регент Игоровом наследнику и свом трогодишњем сину. Када јој је деревљански кнез Мал послао брачну понуду, онапоручила је прво његове изасланике дала живе закопати{{чињеница|date=03. 2012.}}, а затим је Малу поручила да пристаје, али да прво мора послати своје највише сараднике у [[Кијев]] да се упознају са будућим поданицима{{чињеница|date=03. 2012.}}. Мал је пристао, а Олга је испочетка госте лепо примила да би их потом на превару довела у [[сауна|сауну]], где су закључани, а потом је сауна запаљена{{чињеница|date=03спалила. 2012.}}. ОлгаОна је потом покренула поход на обезглављене Деревљане и освојила њихову земљу. <ref>ИСТОРИЈА РУСИЈЕ, Алексеј Јелачић, ГЛАВА II Легенде и факта из историје почетка руске државе</ref>
 
Године 957. Олга је дошла у [[Цариград]] где се крстила{{чињеница|date=03. 2012.}}, а церемонијудок је церемонију детаљно описао [[Константин VII Порфирогенит]]. На крштењу је узела име Јелена, по првој хришћанској царици [[Јелена (мајка цара Константина)|Јелени]], мајци [[Константин Велики|Константина Великог]]. Вративши се у Кијев, нова Јелена - кнегиња Олга подигла је прву цркву у име [[свети Никола|светог Николаја]] на Асколдовој могили{{чињеница|date=03. 2012.}}, и многе Кијевљане обратила у хришћанство{{чињеница|date=03. 2012.}}.
 
Након што је Свјатослав постао [[кнез]], обављала је управне послове док је Свјатослав ратовао. Умрла је [[11. јул]]а [[969]]. године у време опсаде Кијева од стране [[Печенези|Печенега]], док је њен син Свјатослав ратовао са Бугарима.▼
Света Олга је посећивала [[Велики Новгород]] и друге градове, и свуда колико приводила руски народ хришћанској вери{{чињеница|date=03. 2012.}}. При томе је рушашила идоле и на њихова места постављала часне крстове, од којих су нека и данас сачувана{{чињеница|date=03. 2012.}}.
 
Након што је Свјатослав постао [[кнез]], обављала је управне послове док је Свјатослав ратовао.
 
▲Умрла је [[11. јул]]а [[969]]. године у време опсаде Кијева од стране [[Печенези|Печенега]], док је њен син Свјатослав ратовао са Бугарима.
 
Двадесет година након њене смрти, њен унук [[Владимир I Велики]] примио је хришћанство и крстио Руску земљу. Подигао је камену цркву у име [[Богородица|Пресвете Богородице]] (звана Десетак, јер Владимир даде на њу десети део своје имовине), и договоривши се са митрополитом Кијевским Леонтијем, свети Владимир је извадио мошти свете Олге, читаве, нетрулежне и миомирисне, и пренео их с у ову цркву где се и данас налазе.<ref>ИСТОРИЈА РУСИЈЕ, Павле Миљуков ГЛАВА III Руске земље од почетка до краја татарске најезде</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Олга_Кијевска”