Турбо-фолк — разлика између измена

За турбо-фолк се каже да је кафанска музика, а изузетно је популаран назив народњаци, како за музику тако и за извођаче. Термин ''турбо-фолк'' у употребу је увео музичар Антоније Пушић, познат под својим сценским именом [[Рамбо Амадеус]]. Како он сам дефинише : „Турбо фолк није музика, турбо фолк је какофонија свих укуса и мириса везаних у једну звучну промају која има задатак да задовољи најшире укусе, најниже страсти.“<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=bt0hUPdh-TI интервју на хрватској телевизији, емисија „Недељом у 2" од 21.05.2006.]</ref>

 

Турбо-фолк је настао из фолка, уз велики утицај модерних стилова. Сам [[мелос]] је у почетку био мешавина српске етно музике и диско музике а касније се осећа утицај и арапске, [[Турци|турске]], [[Грци|грчке]] и [[Роми|Ромске]] народне музике. Упоредо са развојем турбо-фолка у Грчкој се развија ''Лаика'' која је толико слична турбо-фолк музици да се може рећи да је највећа разлика у језику.{{чињеница|date=01. 2010.}}

 

Неки сматрају да је режим [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] форсирао турбо-фолк музику и да је највећи узрок великог скока популарности овакве музике у [[Србија|Србији]] током 90-их.<ref name="Ćirjaković" /> Међутим остаје чињеница да је ова музика била јако популарна и пре овог режима и да јој је популарност непрестано расла као и то да је турбо-фолк јако популаран и ван граница Србије.

 

Аутентична српска турбо-фолк музика настала је постепеним убацивањем електричног и електронског звука и популарних западних ритмова – од [[рок]] и [[диско]] музике, преко [[есид џез]]а и [[хип-хоп]] до [[реп]]а и [[денс]]а – у матрицу „новокомпоноване народне музике”. Турбо-фолк је данас можда најпознатији и вероватно најпроблематичнији аутентични српски [[бренд]].{{чињеница|date=01. 2010.}} Иако признат у релевантним радовима објављеним на западу као само један правац у оквиру све популарнијег „world music” звука, овај српски поп има тешко поправљив проблем са [[имиџ]]ом пошто је Цеци Ражнатовић, највећој звезди турбо-фолка, годинама био забрањен улаз у већину земаља Европске заједнице.{{чињеница|date=01. 2010.}}

 

 

Највећа музичка кућа у Србији, [[Гранд продукција]], почела је са радом 1998. окупивши највеће турбо-фолк звезде Србије. Годинама су на мети критичара биле ''Грандове'' неукусно и непримерено одевене певачице, као и теме новокомпонованих песама у којима се, по речима социолога Сретена Петровића, „идилична слика древног сеоског и паланачког фолклора настоји осавременити.“ Пет-шест година касније, фолк и етно звук све више губе на значају, а песме добијају модерније тонове, и трпе утицај поп, хаус и техно звука. Опеване теме су и даље срећа и љубав, као главни лајтмотив масовне културе, али на савременији и мање руралан начин. Од 2004. ''Гранд'' једном годишње (или једном у две године) организује избор за ''Звезде Гранда'', односно нова лица српске музичке сцене. Иако су неки од ''Звезда'' данас представници [[поп-фолк]]а ([[Тања Савић]], [[Славица Ћуктераш]]...) и попа ([[Душан Свилар]]), 2009. године је [[Дарко Лазић]] победио певајући искључиво турбо-фолк хитове [[Љуба Аличић|Љубе Аличића]] и [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]].

И велики број звезда тзв. забавне музике данас користи турбо-фолк елементе. [[Здравко Чолић]] је последњих година на својим албумима кокетирао са турбо-фолк звуком.{{чињеница|date=01. 2010.}}

 

Назначајније представнице, и тзв. симболи турбо-фолка биле су српске певачице [[Светлана Ражнатовић]] и [[Лепа Брена]], чијим се музичким правцем данас сматра [[поп-фолк]]. Певачи који су остали доследни ''новокомпонованом'' звуку, те се њихова популарност знатно смањила, су [[Шемса Суљаковић]], [[Боро Дрљача]], [[Миле Китић]], [[Милош Бојанић]], [[Митар Мирић]], [[Кемал Маловчић]], [[Вера Матовић]], [[Злата Петровић]], [[Ера Ојданић]]...

 

Иако су многе естрадне звезде стекле популарност деведесетих баш захваљујући турбо-фолку, данас се окрећу [[поп-фолк]]у и [[Електронска музика|електронској музици]]. Неки од њих су [[Дара Бубамара]], [[Вики Миљковић]], [[Аца Лукас]], [[Индира Радић]], [[Сека Алексић]], [[Јелена Карлеуша]]...

 

{{проширити}}

Противници турбо-фолка истичу лош квалитет песама, [[еротика|еротику]] и криминал у песмама и неукусно одевене певачице.

Социолог Сретен Петровић рекао је да „новокомпонована музика врви од баналности и лажне сентименталности.“ Додао је још да су најчешће опеване теме гастарбајтерство, женидба и удадба и као репрезентативне стихове, навео: {{цитат2|Сузама сам лепио тапете, кад ти оде и одведе дете... Отиш'о си, сарму проб'о ниси... Ако желиш зета да ти нађем, морам чешће сама да изађем... Кратка сукња, тесно ми јелече, што не дође кад ми синоћ рече...<ref>Митровић, Милован и Петровић, Сретен (2006) ''Социологија'', Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>}}

 

 

== Референце ==

{{извори}}

 

* [[Псеудофолклор]]

* [[Гранд]]

 

== Спољашње везе ==

 

==Литература==

 

[[Категорија:Турбо-фолк]]