Семени заметак — разлика између измена

'''Семени заметак''' ({{јез-лат|ovulum}}) је женски репродуктивни [[биљни орган|орган]] [[биљке са семеном|биљака са семеном]] кога чине мегаспорангија и њен омотач, а развија се на мегаспорофилима. Развиће [[мегаспора]], развиће женске [[гаметофит]] генерације, [[оплођење]] и развиће [[ембрион]]а дешавају се унутар семеног заметка. Ембрион и ткива семеног заметка граде [[семе]].

 

== Грађа семеног заметка ==

 

Код [[семене папрати|семених папрати]] и већине [[голосеменица]] око нуцелуса се налази само један интегумент (стање које се назива унитегмичан семени заметак), док се код скривеносеменица налазе два интегумента (битегмичан заметак). Код [[цикас]]а постоје три интегумента око нуцелуса. Код изведенијих група [[скривеносеменица]] долази до редукције једног од омотача, па се око зрелог нуцелуса налази само један интегумент. Код [[паразит]]ских врста, попут припадника фамилије [[имела]] (-{[[Loranthaceae]]}-) интегументи не постоје, нуцелус није јасно уочљив, а сами замеци су срасли са зидом мегаспорофила<ref>[http://delta-intkey.com/angio/www/lorantha.htm -{Loranthaceae}-] у -{Watson L., Dallwitz M.J.}- 1992 — данас. -{The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.}-</ref><ref name="tatic"/>.

 

== Оријентација и плацентација заметка ==

 

Оријентација семеног заметка, тј. положај микропиле у односу на фуникулус, може се окарактерисати као:

* попречна, када је заметак камилотропан.

 

 

Код скривеносеменица разликује се положај за који се унутар затвореног мегаспорофила ([[карпела|карпеле]] или читавог [[плодник]]а) семени заметак везује за плаценту. Тако, у односу на положај плаценте на [[лист|лисној плочи]] (ламини) мегаспорофила разликују се:

Током спорогенезе, мегаспороцит се мејотички дели и даје четири хаплоидне ћелије. Три ћелије дегенеришу, а преостала ћелија расте и постаје мегаспора. Мегаспора се митотички дели и даје ''мегагаметофит'' — женску гаметофит генерацију биљака са семеном. Мегагаметофит код семених папрати и голосеменица се састоји из великог броја [[ћелија (биологија)|ћелија]] и [[једро|једара]] (до 2000) које граде [[архегонија|архегоније]] у којима настају [[јајна ћелија|јајне ћелије]].

 

Мегагаметофит скривеносеменица, који се назива и '''ембрионова кесица''', садржи много мањи број ћелија и једара. Ембрионова кесица већине скривеносеменица садржи 8 једара<ref name="tatic"/> у 7 ћелија. Ћелије ембрионове кесице ''-{[[Polygonum]]}-'' типа настају кроз три митотичке деобе мегаспоре. Ћелија која је најближа микропили постаје јајна ћелија, око ње се налазе две ћелије синергиде. На супротном крају ембрионове кесице, уз халазу, налазе се три ћелије антиподе које најчешће дегенеришу. У самом средишњем делу ембрионове кесице налази се једна централна ћелија са два (поларна) једра.

 

* [[Семе]]

 

{{reflist}}