Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије — разлика између измена

Након што је [[Митрополија велешка и повардарска|митрополит велешки и повардарски]] [[Јован Вранишковски|Јован (Вранишковски)]] прихватио [[Нишки споразум (2002)]], [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] поставио га је [[23. септембар|23. септембра]] [[2002]]. за патријарашког [[егзарх]]а аутономне Охридске архиепископије са титулом ''„митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски“''. Сљедеће године, [[23. мај]]а, као викарни епископи егзарху охридском назначени су [[епископ велички]] и [[Епископија полошко-кумановска|мјестобљуститељ полошко-кумановски]] [[Јоаким Јовчевски|Јоаким (Јовчевски)]] и [[епископ дремвички]] и [[Епископија преспанско-пелагонијска|мјестобљуститељ битољски]] [[Марко Кимев|Марко (Кимев)]]. Њих тројица чинила су први састав Светог архијерејског синода, након што је конституисан [[25. децембар|25. децембра]] [[2003]].<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/sinod/odluki/20031225.html |title=Конституирање на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепископија |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate =2013-03- 12. 03. 2013.}}</ref> Сљедеће године, [[16. август]]а, Свети архијерејски синод је поставио [[Епископ велички|епископа величког]] [[Јоаким Јовчевски|Јоакима]] за епархијског архијереја упражњене [[Епископија полошко-кумановска|Полошко-кумановске епископије]].

Након што су [[патријарх српски]] и [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] донијели ''Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије'' ([[24. мај]]а [[2005]]) образована је [[Митрополија скопска]] и шест епископија ([[Епископија преспанско-пелагонијска|Преспанско-пелагонијска]], [[Епископија брегалничка|Брегалничка]], [[Епископија дебарско-кичевска|Дебарско-кичевска]], [[Епископија полошко-кумановска|Полошко-кумановска]], [[Епископија велешко-повардарска|Велешко-повардарска]] и [[Епископија струмичка|Струмичка]]). Од тада, [[Митрополија велешка и повардарска|митрополит велешки и повардарски]] и егзарх охридски [[Јован Вранишковски|Јован (Вранишковски)]] носи титулу ''„архиепископ охридски и митрополит скопски“''.<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/arhiepiskop/odluki/tomos.html |title=ТОМОС за црковна автономија на Православната Охридска Архиепископија |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate =2013-03- 12. 03. 2013.}}</ref> Владика [[Јоаким Јовчевски|Јоаким]] је постао и [[Епископија дебарско-кичевска|мјестобљуститељ дебарско-кичевски]], а владика [[Марко Кимев|Марко]] постављен и за [[Епископија брегалничка|епископа брегалничког]]. Викарне титуле, [[Епископ велички|велички]] и [[Епископ дремвички|дремвички]], остале су упражњене. Године [[2006]]. Свети архијерејски синод изабрао је [[Давид Нинов|Давида (Нинова)]] за викарног [[Епископ стобијски|епископа стобијског]], а [[2008]]. постао је и [[Епископија струмичка|мјестобљуститељ струмички]].

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије:<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/istorija/resavanje/nisdok.html |title=Нишката согласност |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate =2013-03- 12. 03. 2013.}}</ref>

Да би пуноважно одлучивао, потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. О одлукама се може гласати јавно или тајно. У случају јавног гласања, гласа се „за“ или „против“ и гласање почиње од најмлађег архијереја до најстаријег. Посљедњи гласа предсједник Светог архијерејског синода. На синодским сједницама записник води архисекретар (први секретар) или његов замјеник (други секретар). Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/sinod/ustav/20100312.html |title=Деловник за работа на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепискокпија |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate =2013-03- 12. 03. 2013.}}</ref>