Драчевица (жупа) — разлика између измена

[[СликаДатотека: Dracevica zupa.jpg‎|thumb|230px|десно|Жупа Драчевица]] [[СликаДатотека:Parapetna ploca iz svetog Tome1.jpg‎|thumb|230px|десно|Парапетна плоча из XI века (црква св. Томе, у Кутима)]]

Ова жупа је припадала приморским жупама [[Травунија|Травуније]] (поред: [[Рисан (жупа)|Рисна]], [[Конавле|Конавла]] и Жрновице), а налазила се изнад данашњег [[Херцег Нови|Херцег Новог]] (некадашњег трга Нови, основаног од стране босанског краља [[Твртко I Котроманић|Твртка I]], [[1382]], под именом [[Херцег Нови|Свети Стефан)]]. По подјели Травуније извршеној од стране [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] на: праву [[Травунија|Травунију]] и [[Конавле]], Драчевица је спадала у ову прву. Наиме, у [[De administrando imperio]], наводи се да у [[Травунија|Травунији]] постоји друга земља, звана [[Конавле]], док De [[ceremoniis aulae byyantinae]], тј. ''Спис о церемонијама'', разликује [[архонт|архонта]] Травуније од архонта Конавала. Међутим, ова подјела Травуније не постоји у [[Барски родослов|Барском родослову]] , гдје су Конавле само жупа Травуније, без обзира што су били далеко најважнија жупа.

Драчевица је добила име по словенској ријечи драч (ситно, трновито жбуње) што одговара и данашњој оклини тог краја. Жупа се дијелила на три поља: Суторину (са ријеком Суторином и потоком Тртор, на којем је данас насеље [[Суторина]]) Камено поље (данас насеље [[Камено (Херцег Нови)|Камено]]) и Кутско поље (са Кутским потоком, који предио је данас насеље [[Кути]]). Камено или Каменско поље, повучено у брда било је мање је значајно од друга два. Кутско поље је представљало центар жупе, а изнад њега се налазе рушевине [[Црква светог Томе у Кутима (Херцег Нови)| цркве св. Томе]] , из IX вијека. Изнад Суторинског поља, у данашњем насељу [[Сушћепан|Сушћепану]] , налази се црква св. Стевана, из IX вијека. Дуж [[Бока Которска|обале]] је кроз жупу пролазио [[Римски путеви у Црној Гори| римски пут]] , а одвајао се од мора долином Суторине, ка Конавлима. Тјеснац [[Пролаз Вериге|Вериге]] (Catena) у [[Бока Которска|Боки Которској]] , који је скраћивао пут из [[Дукља|Дукље]] до [[Травунија|Травуније]] , налазио се на путу између жупе Драчевице и сусједне жупе [[Рисан (жупа)|Рисна]]. Није потврђено да је плодно поље ( настањено почетком IX вијека) око [[Бијела (Херцег Нови)|Бијеле]] (између Рисна и Драчевице) припадало некој од ове двије жупе.Драчевицом су владали травунијски жупани и кнежеви, од почетка IX вијека . Након [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]] , попут цијеле области, била је у вазалном односу, под [[Византија|Византијом]] . По писцу [[Барски родослов|Барског родослова]] , први покушај да се сусједна, дукљанска држава, осамостали након пада државе македонских Словена, дошао је током 1018. године, баш из Травуније, преко Драчевице. Драгомир, стриц дукљанског кнеза Владимира (убијеног на превару у Преспи, двије године раније) спустио се са војском у Боку Которску, прешао [[Пролаз Вериге|Вериге]] и заузео [[Дукља|Дукљу]]. Међутим, романски градови на обали, нијесу се лако мирили са словенском влашћу. На градски патрицијат се нарочито ослањала византијска политика. Драгомира убијају Которани на острву св. Гаврила (Св. Марко) код [[Тиват|Тивта]] , у цркви арханђела Гаврила.

== У држави Зети ==

Када је у Дукљи извојевана самосталност (1042 – 1043. године) њен владар, [[Стефан Војислав]], проширује своју власт на Травунију и Захумље. Након смрти кнеза Војислава, подупирана од стране Византије, Травунија је давала јак отпор дукљанској власти. Радослав није ни покушао поновно освајање Травуније, бојећи се да ће му остала браћа отуђити земљу у Зети. По писцу Барског родослова, припрема Византије да спроведе офанзиву против Дукље, у циљу помоћи Травунији и спречавања ширења Дукље, утицала је да браћа у Зети склопе уговор¹. Када је Зета 1077. године постала прва српска краљевина, у њеном саставу се налазила и Травунија, са Драчевицом.

== Жупа у Србији Немањића ==

Жупа се налазила у средњовјековној држави Србији скоро два вијека, од времена [[Стефан Немања|Стефана Немање]] , до [[1373]]. године. Са титулом великог жупана, али и почасном титулом „краља“ Диоклитије, Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (између осталог и по натпису са цркве св. Луке, у Котору, из 1195. године) [[Вукан Немањић]], син врховног владара и великог жупана, [[Стефан Немања|Стефана Немање]], добија самим тим на управу и жупу Драчевицу. Као велики жупан и „краљ“ наведених области, у држави врховног владара [[Стефан Владислав|Стефана Владислава I Немањића]] , помиње се [[Ђорђе Немањић]] (син [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]]) у чије су вријеме, [[1241]]. године, [[Монголи]] преко Далмације и жупе Драчевице продрли у [[Зета|Зету]] и похарали [[Котор]], [[Свач]] и [[Дриваст]]. [[Стефан Вукановић Немањић ]] (градитељ [[Манастир Морача| манастира Мораче]], у 1251 – 1252. години) такође је „краљ“ ових области, као и краљица [[Јелена Анжујска|Јелена]] (мајка краља [[Стефан Урош Милутин| Милутина]]) која је „поморском земљом“ уорављала тридесетак година. „Поморском земљом“ (Зетом и осталим приморским областима) су управљали и српски престолонаследници („ млади краљеви“) [[Стефан Урош III Дечански|Стефан]] и [[Стефан Урош IV Душан|Душан]]. Послије смрти, кнеза [[Војислав Војиновић|Војислава Војиновића]] (око [[1350]]. ставилац на двору [[Стефан Душан|Стефана Душана]] и наследник свог брата, великог хумског жупана [[Алтоман Војиновић|Алтомана Војиновића]], а током година распада српског царства, најмоћнији обласни господар у тзв. Рашкој земљи) појављује се његов братанић [[Никола Алтомановић|Никола (Милоша) Алтомановић (Војиновић)]] . У сукобима са стричевом удовицом, књегињом Гоиславом , између осталих подручја, осваја и жупу Драчевицу (око јесени [[1367]] – краја [[1368]]. године). Након пропасти Николе Алтомановића (Војиновића) у сукобу са Коалицијом (бан Твртко, кнез Лазар и угарски краљ Лудвиг Први) долази до подјеле његових посједа од стране побједника, а ослијепљени Никола, као изгнаник (и последњи изданак угледне породице Војиновића) завршава у једном манастиру у Зети.

== Жупа у Зети и Босни ==

Жупа Драчевица је била у држави Балшића четри године, а у босанској краљевини од [[1377]]. до њене пропасти. Године [[1373]]. након упада Ђурађа I Балшића, жупе Драчевица, Конавле и Требиње припајају се [[Зета|Зети]]. Међутим, [[1377]] ( годину прије смрти господара Зете) након отказивања послушности у наведеним жупама, исте преузима босански бан (од октобра 1377. краљ) [[Твртко I Котроманић|Твртко I]]. Ђурађев наследник , [[Балша II Балшић]], гајио је у току своје владавине (1378-1385) велико супарништво и непријатељство са краљем Босне, не само око [[Котор|Котора]], већ и Драчевице, Конавља и Требиња.

=== Трг Нови (Свети Стефан) ===

са војском врши упадe у Драчевицу и [[Конавље]], али не успијева да их припоји зетској држави. Нови и жупа Драчевица , у сљедећих педесет година , у босаснској држави губе значај , обзиром да је краљ Твртко I попустио под притисцима Дубровчана и одустао од трговине сољу. Тако је било до појаве херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]]. У оквиру Босне, жупа Драчевица и трг Нови ће бити у Великом Војводству [[Сандаљ Хранић|Сандаља Хранића Косаче]], потом Великом Војводству и Херцештву од Св, Саве (Стефана Вукчића Косаче). Под притиском Турака, који су заузели Босну и његове земље, херцег [[Стефан Вукчић Косача]] је своје последње уточиште потражио у уском приморско подручју (жупа Драчевица) и Херцег Новом (који су Османлије заузеле 1483. године).

¹Уговор је препричан у Барском родослову и представља најстарији познати званични уговор у српској историји. Ово препричавање се не може сматрати као аутентичан уговор (споразум) браће. У овом договору, Михаило и Саганек се заклињу Радославу, пред властелом, да су он и његови наследници господари Зете - и Травуније - ако је могу заузети.