Тријас — разлика између измена

'''Тријас''' је [[Геолошка доба|геолошка периода]] која обухвата време од око пре 245 до око пре 202 [[Мегаанум|-{Ma}-]] (милиона година). Као прва периода [[мезозоик|мезозоика]], тријас се јавља након перма [[Перм (периода)|перм]], а пре [[јура (период)|јуре]]. И почетак и крај тријаса су обележени [[масовно изумирање|масовним изумирањем]]. Масовно изумирање којим је завршен период тријаса је однедавно јасније детерминисано, али, слично као и с многим другим геолошким периодама, наслаге [[стена]] које одређују почетак и крај су јасно идентификоване, док почетак и крај сваке периоде варира за неколико милиона година.

 

 

Током тријаса је и морски и копнени живот показао [[адаптивна радијација|адаптивну радијацију]] која је почела од нагло осиромашене [[биосфера|биосфере]] која је била последица [[Пермско-тријаско масовно изумирање|пермско-тријаског изумирања]]. Корали групе ''-{hexacorallia}-'' су се први пут појавили. За прве цветњаче ([[Magnoliophyta|Angiosperme]]) се верује да су еволуирале за време тријаса, исто као и први летећи кичмењаци, [[птеросаур]]и.

{{Мезозоик}}

 

 

Назив тријас је први пут употребљен године [[1834]]. од стране [[Фридрих фон Алберти|Фридриха фон Албертија]] како би се описала три различита слоја (''-{trias}-'' на латинском значи три): [[црвене наслаге]], изнад којих се налази [[креда]], и црни шкриљац [[шејл]]ови - те наслаге, пронађене у Немачкој и Северозападној Европи, су познате као 'тријас'.

 

Тријас се обично дели на [[Епоха (геологија)|епохе]]: доњи тријас, средњи тријас и горњи тријас. [[Фаунална фаза|Фауналне фазе]] од најмлађе до најстарије су:

 

|}

 

 

На основу геолошке интерпретације, верује се да су у време тријаса постојала два континентална блока - [[Лауразија]] и [[Гондвана]], који су били раздвојени [[Тихи океан|Тихим океаном]] и [[Тетис]]ом. Кроз целу периоду одигравала се [[регресија]], која је започела у [[палеозоик]]у, па због тога, тријаске наслаге на овим континенталним блоковима или одсуствују, или су представљени континенталним, [[теригени седименти|теригеним]] творевинама са [[евапорати]]ма и [[угаљ|угљем]]. У одређеним фазама море је залазило у ове области и вршило ингресију, која је најчешће обележавана пакетима седимената са типично морском фауном.

У тријасу се активирају стари и јављају нови дубоки [[Расед|рифт]]ови дуж којих је долазило до растезања [[Земљина кора|Земљине коре]]. Гондвана се под утицајем ових [[расед|разлома]] и активирањем накнадних рифтних процеса раздваја на Афричко - Бразилијанско и Аустрало - Индо - Мадагаскарско копно. Истовремено, по овим разломима јављала се врло јака [[вулканизам|вулканска активност]] са продуктима базичне и киселе [[магма|магме]]. У Тетису, крајем тријаса, одиграла се старокимријска фаза алпске [[орогенеза|орогенезе]], која је била праћена утискивањем и изливањем [[магматске стене|магматских стена]].

 

 

[[Клима]] у тријасу је била сува, што је био тренд који је почео у касном [[карбон]]у. Била су, сасвим јасно, изражена [[годишње доба|годишња доба]], поготово у унутрашњости континента. Низак ниво мора је такође погодовао екстремним температурама. Вода је деловала као стабилизатор, због своје велике [[специфична топлота|специфичне топлоте]], па је копно у близини великих водених маса, поготово океанских, имало мање температурних варијација. С обзиром на то да је већи део копна био удаљен од океана, температуре су се често драстично мењале, па се унутрашњост континената вероватно састојала од великих [[пустиња]]. Докази у облику црвених седимената и евапората, подржавају овакав закључак.

Наслаге у области [[Тетис]]а одликују се широком распрострањеношћу [[карбонат]]них наслага са многобројним [[корал]]има, [[алга]]ма и евапоратима. Према неким истраживањима, палеотемпература морске воде у рејону [[Алпи|Алпа]] била је око 21.5-{°C}-, док је у Северном мору била знатно мања, и кретала се око 14-{°C}-.

 

 

Изумирање већине познатих [[палеозоик|палеозојских]] [[животиње|животињских]] [[врста (биологија)|врста]] на крају палеозоика створило је услове за развој нових. Најбројнији бескичмењаци у морима тријаса свакако су били [[амонити]]. Они су доживели процват (развијали се све брже и задобијали све сложенију структуру) тако да је током тријаса постојало доста нових врста, поред преживелих [[Перм (периода)|перм]]ских. У тријасу је било познато око 450 [[род (биологија)|родова]], са више од 2900 врста амонита. [[Фосил]]и амонита представљају карактеристичне фосиле за целу [[мезозоик|мезозојску]] еру, јер имају мало вертикално, а велико хоризонтално распрострањење (живели су, у [[геологија|геолошком]] смислу, релативно кратко, али су насељавали велике морске површине). Такође, много већи значај него раније имају и друге групе [[мекушци|мекушаца]], јер се број њихових родова повећао у односу на [[палеозоик]]. [[Шкољке]] у тријасу имају веома велики значај и доживљавају прави процват, о чему говори појава преко 2000 родова и врста.

{{Commonscat|Triassic}}

 

 

==Литература==

{{Геолошка временска скала}}