Википедија

Тужба БиХ против СРЈ за геноцид — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 2 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q4947408 (translate me)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Тужба БиХ против СРЈ за геноцид''' (позната и као '''''[[Босна и Херцеговина]] против [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]]'''''; ''[[de jure]]'' назив '''''Примена Конвенције и спречавању и кажњавању геноцида''''') је био значајан случај пред [[Међународни суд правде|Међународним судом правде]] где је први пут у шездесетогодишњој пракси суда једна држава, [[Босна и Херцеговина]], оптужила другу државу, тадашњу [[СРЈ]] за геноцид. Тужбу суду је саставио и поднео [[Френсис Бојл]], саветник [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] током [[Рат у БиХ|рата у Бих]].
[[СликаДатотека:Peace Palace.jpg|мини|десно|Палата мира у [[Хаг]]у]]
 
Тужбу је током целог процеса оспоравала [[Република Српска]], као ентитет Босне и Херцеговине.
Ред 18:
Тужба [[БиХ]] садржала је наводе да је [[Србија]] директно одговорна за [[геноцид]] почињен на читавој територији Босне и Херцеговине, у намери да уништи [[Бошњаци|муслиманско-бошњачко]] становништво Босне и Херцеговине. Последње рочиште одржано је [[9. мај]]а [[2006]]. године.
 
== Ток суђења ==
Суђење се одвијало на следећи начин:
 
=== Прва рунда изношења доказа ===
* од [[27. фебруар]]а, [[2006]]. до [[7. март]]а, [[2006]]., Босна и Херцеговина
* од [[8. март]]а, [[2006]]. до [[16. март]]а, [[2006]]., Србија и Црна Гора
 
=== Саслушавање вештака, сведока и сведока-вештака ===
* од [[17. март]]а, [[2006]]. до [[21. март]]а, [[2006]]., Босна и Херцеговина
* од [[22. март]]а, [[2006]]. до [[28. март]]а, [[2006]]., Србија и Црна Гора
 
=== Друга рунда ===
* од [[18. април]]а, [[2006]]. до [[24. април]]а, [[2006]]., Босна и Херцеговина
* од [[2. мај]]а, [[2006]]. до [[9. мај]]а, [[2006]]., Србија и Црна Гора
 
== Пресуда ==
 
Пресуда Међународног суда правде потврдила је (као што је то раније пресудио [[Хашки трибунал]]) да су поједине фракције [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] починиле [[геноцид у Сребреници]] у јулу [[1995]]. године, али је истовремено одбацио наводе тужбе да је геноцид почињен на читавој територији БиХ. У пресуди се наводи да су елементи геноцида остварени само на подручју Сребренице.<ref>{{cite web|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/n/a/2007/02/26/international/i033600S38.DTL&type=politics|title=Courte: Serbia failed to prevent genocide, UN court rules|date = 26. 02. 2007.|publisher=[[Associated Press]]}}</ref> [[Србија]] је јавно окривљена за неспречавање геноцида и за некажњавање и неизручивање починилаца - у првом реду команданта снага Републике Српске [[Ратко Младић|Ратка Младића]].<ref>{{cite news
Ред 62:
Суд је даље одлучио да, после одвајања [[Црна Гора|Црне Горе]] у мају [[2006]]. године, друга странка у поступку остаје само [[Србија]], али да било каква одговорност за протекле догађаје односи на тада постојећу [[СЦГ|Србију и Црну Гору]], а пре ње [[СРЈ|Савезну Републику Југославију]].<ref>[http://www.icj-cij.org/icjwww/ipresscom/SPEECHES/ispeech_president_higgins_bhy_20070226.htm Statement of the President of the Court]</ref>
 
== Контроверзе око тужбе ==
Тужбу БиХ пратило је питање надлежности Међународног суда правде у овом случају. У време подношења тужбе статус [[СРЈ]] у [[УН|Уједињеним нацијама]] није био јасан. СРЈ је себе сматрала наследницом [[СФРЈ]], и имала је стално присутну мисију у УН(иако није учествовала у раду УН), али је такав став био оспорен од стране земаља Запада, пре свега [[САД]]. СРЈ је после октобарских промена [[2000]]. године затражила поновни пријем у УН, што би значило да 1993. није била чланица и да стога није могла бити тужена ([[Међународни суд правде]] може судити само чланицама УН и земљама нечланицама које у конкретном случају изричито прихвате његову надлежност). Међутим, пошто је СРЈ прихватила све међународноправне обавезе [[СФРЈ]], тиме је аутоматски приступила и Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Та Конвенција предвиђа да стране потписнице у сваком спору који би настао из обавеза по овој Конвенцији прихватају надлежност МСП, и оваквим тумачењем Међународни суд правде се огласио надлежним у овом спору.
 
 
Друго значајно питање било је противљење [[Република Српска|Републике Српске]] овој тужби. Органи и представници Републике Српске су оспоравали легитимитет и легалност ове тужбе дуги низ година<ref>http://www.voanews.com/bosnian/archive/2006-03/2006-03-20-voa1.cfm</ref>, што је у неколико случајева довело до прегласавања у Председништву БиХ и до иницијатива за укидање финансирања тужбе, али није на крају довело и до њеног повлачења.
 
== Види још ==
* [[Међународни суд правде]]
* [[Масакр у Сребреници]]
 
== Референце ==
{{извориreflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://today.reuters.co.uk/news/newsArticle.aspx?type=topNews&storyID=2006-02-27T124822Z_01_L24724981_RTRUKOC_0_UK-WARCRIMES-BOSNIA-SERBIAMONTENEGRO.xml Извештај Ројтерса] {{en}}
* [http://www.guardian.co.uk/yugo/article/0,,1718803,00.html Извештај Гардијана]{{en}}
 
* [http://www.iwpr.net/?p=tri&s=f&o=259860&apc_state=henh Суђење за геноцид]{{en}}
 
* [http://www.icj-cij.org/icjwww/idocket/ibhy/ibhyframe.htm Случај на сајту МСП]{{en}}
 
*[http://uchicagolaw.typepad.com/faculty/2006/03/bosnia_v_serbia.html Дискусија о основаности случаја]{{en}}▼
 
▲* [http://uchicagolaw.typepad.com/faculty/2006/03/bosnia_v_serbia.html Дискусија о основаности случаја]{{en}}
 
[[Категорија:Међународни суд правде]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тужба_БиХ_против_СРЈ_за_геноцид”