Хлорофил — разлика између измена

 

 

 

Постоји више врста хлорофила:

* '''хлорофил б''' се налази у вишим биљкама и [[зелене алге|зеленим алгама]];

* '''хлорофил ц''' имају [[мрке алге]];

* [[бактериохлорофил]], специфичан хлорофил у фотосинтетичким [[бактерија]]ма који фотосинтезу може да врши и у мраку.

 

 

Хлорофили апсорбују светлост у плавом (430-490 nm) и црвеном (630-760 nm) делу спектра (видети слику), а зелену светлост пропуштају па отуда имају зелену боју. Хлорофил има способност [[флуоресценција|флуоресценције]], што значи да светлост коју апсорбује може поново да отпусти, али као светлост веће таласне дужине, далекоцрвене. Због тога је раствор хлорофила, посматран у епрувети у одбијеној светлости, тамноцрвене боје.

Количински однос хлорофила а и б у телу виших биљака зависи од количине светла којом су изложене. Тако добро осветљене биљке имају три пута више хлорофила а него хлорофила б, док оне које живе у сенци имају више хлорофила б. Разлог томе је појава означена као '''комплементарна хроматична адаптација''' према којој биљке стварају пигменте чија је боја подударна боји расположиве светлости. У шумској заједници где је изражена спратовност високо дрвеће је добро осветљено и нагомилава хлорофил а, док нижи спратови биљака повећавају количину хлорофила б да би њиме апсорбовали светлост коју су крошње дрвећа пропустиле.

 

 

Хлорофил, [[хемоглобин]] и [[витамин]] Б12 имају сличну [[Хемијска структура|хемијску структуру]], али им се улоге у ћелијама биљака и животиња битно разликују.

Хлорофили а и б се међусобно разликују по томе што је код хлорофила а на позицији 3 у порфиринском прстену метил група (CH<small>3</small>), док је на истој позицији код хлорофила б алдехидна група (CHO).

 

 

На тилакоидним мембранама пигменти се удружују са [[протеин]]има градећи нарочите макромолекулске комплексе пигмент/[[протеин]] који се означавају као:

* '''фотосистем II''' се састоји од хлорофила а и б у једнаким количинама (1:1), [[ксантофил]]а, [[феофитин]]а и комплекса мангана који оксидује воду; има јајаст облик и мању молекулску масу од фотосистема I (32 000 Da)

 

 

Према најновијим истраживањима макромолекулских комплекса тилакоидне мембране сматра се да су фотосистеми нешто сложеније грађе и да обухватају комплекс, скраћено назван [[ЛХЦ комплекс|ЛХЦ]] (LHC од англосаксонског ''Light Harvesting Complex'' = комплекс који ''жање'' светлост), у коме је сконцентрисано 99% хлорофила, практично сав хлорофил који је везан за тилакоидну мембрану.

Када се узму у обзир ова новија сазнања о ЛХЦ комплексима, онда се добија много сложенија слика грађе фотосистема, мада треба напоменути да је доста тога још недовољно познато. Тако фотосистем II највероватније има веома сложену грађу коју чине две антене између којих су преносиоци [[електрон]]а, док су у самом центру смештена два реакциона центра постављена један према другом.

 

 

Поједностављено и у најкарћим цртама функција фотосистема своди се на следеће: у нивоу антена се апсорбује светлосна енергија, а затим помоћу [[електротранспортни ланац|електротранспортног ланца]] (ланац преносилаца електрона) се преноси до реакционог центра при чему долази до ослобађања енергије која се искористи за избацивање протона у лумен тилакоида. То покреће са једне стране синтезу [[Аденозин трифосфат|АТП]], а са друге стране доводи до [[редукција|редукције]] [[НАДП]] и [[оксидација|оксидације]] воде до молекулског кисеоника који се ослобађа у атмосферу.

Ексцитирани електрон напушта молекул хлорофила и прихвата га акцептор електрона ([[фередоксин]]) који се при томе редукује, док сам молекул хлорофила остаје оксидован (позитивно [[наелектрисан]]). Оксидовани молекули хлорофила изгубљене електроне надокнађују од тзв. донора (даваоца) електрона. Хлорофили фотосистема II надокнађују електроне из воде, а фотосистема I то чине из фотосистема II.

 

 

Када се биљка после исклијавања стави у мрак она ће једно време да се развија и расте, али ће изгубити боју и свежину, односно, постаће [[етиолман|етиолирана]] (фр. etioler = ипијати). Пластиди такве биљке губе пигменте и такође постају безбојни и називају се [[пластиди|етиопласти]].

 

==Литература:==

* Вујаклија, М: Лексикон страних речи и израза, ''Просвета'', Београд

* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ''ЗУНС'', Београд, 2000

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Chlorophyll}}

 

[[Категорија:Фотосинтеза]]