Челик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 100 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q11427 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 4:
== Дефиниција ==
[[
По класичној дефиницији челик је [[легура]] [[гвожђа]] (-{[[Fe]]}-) и [[угљеник]]а (-{[[Угљеник|C]]}-) која садржи мање од 2,11% (масених %) угљеника. Са становишта [[Хемија|хемије]] и [[Термодинамика|термодинамике]] челик је у ствари [[Метастабилно стање|метастабилна]] [[легура]] [[Железо|железа]] (-{[[Fe]]}-) и [[цементит]]а - карбида железа -{Fe<sub>3</sub>C}-. [[Фазни дијаграм]] који се користи као полазна основа при [[Производња челика|производњи]] и [[Прерада челика|преради]] [[челик]]а, није [[равнотежни фазни дијаграм]] -{Fe-C}-, већ његова [[Метастабилно стање|метастабилна]] верзија Fe-Fe<sub>3</sub>C (види слику 1.). Занимљиво је нагласити да су многи корисни материјали, које екстензивно користимо, заправо метастабилни. [[Дијамант]] је, на пример, [[Метастабилно стање|метастабилна]] [[Полиморфизам (хемија)|модификација]] [[угљеник]]а док је [[Термодинамички стабилна модификација|термодинамички стабилна]] [[Полиморфизам (хемија)|алотропска модификација]] [[графит]].
Ред 11:
== Особине ==
[[
[[
Невероватан распон и флексибилност особина (уз помоћ [[Легирање|легирања]], [[Термичка обрада|термичке обраде]] и [[Пластична прерада|пластичне прераде]]) као и релативно ниска [[цена]] производње чине га и даље најраспрострањеније коришћеним металним материјалом.
[[Челик]], на пример, може бити врло [[Дуктилност|мек]] и као такав изузетно погодан за [[дубоко извлачење]] (прављење лименки, конзерви и тд.). Насупрот томе [[челик]] може бити врло [[Тврдоћа|тврд]] и [[Кртост|крт]] као на пример код [[Мартензитни челици|мартензитних челика]] који се користе за сечива. Пред модерну производњу [[челик]]а постављају се врло високи захтеви, који најчешће укључују оптималну комбинацију особина као што су [[затезна чврстоћа]] са једне и [[дуктилност]], односно [[деформабилитет]] са друге. Поред тога мора се стално водити рачуна о исплативости производње што је последица непрестане промене цена легирајућих елемената (на пр. [[Никл]]а).
Најважнији легирајући елемент у [[челик]]у је [[угљеник]]. Он се у [[челик]]у налази у облику једињења под именом [[цементит]], Fe<sub>3</sub>C. Повишени масени удео [[угљеник]]а чини [[челик]] чвршћим, али у исто време кртим материјалиом. У зависности од удела угљеника и температуре на којој се узорак челика налази на фазном дијаграму се могу уочити следећи [[Микроконституент|микроконституенти]]: [[Аустенит]], [[Ферит]], Примарни-, Секундарни-, [[цементит]] као и [[Микроконституент|микроструктуре]] (мешавине фаза): [[Перлит]], [[Ледебурит]]. Ако се [[челик]] нагло охлади, тако да се [[Дифузија|дифузиони процеси]] (на првом месту дифузија угљеника) не одвију до краја, онда се у структури [[челик]]а појављују нове [[Микроконституент|микроструктуре]] које су већином пресићене угљеником. Ако се убрзано хлађене одвија из аустенитне области могу се јавити финоламелиране [[Микроконституент|микроструктуре]] [[Сорбит]] или [[Тросит]]) као и игличати/зрнасти [[Беинит]] или игличасти [http://www.msm.cam.ac.uk/phase-trans/2004/CMisc/scratch/scratch.html Мартензит].
Ред 147:
[[Водоник]] изазива повећање [[Кртост|кртости]] и смањење способности [[извлачења челика]] а да притом не побољшава вредност [[Граница течења|границе течења]] и [[Затезна чврстића|затезне чврстоће]]. Код већине легирајућих елемената, нпр. способност [[Извлачење|извлачења]] и [[затезна чврстоћа]] су обрнуто корелирани.
[[Водоник]] је поред осталог „кривац“ за такозвани „плави лом“ челичног матријала.
Унутар челика [[Водоник]] се окупља у близини грешки у материјалу ([[Дислокација|дислокације]], [[неметални укључци]], ...) у атмосфере. У зависности од количине [[водоник]]а у челику те накупине могу достићи такве размере да постану [[концетратор напрезања]] довољно велики да на њему крене раст [[Прскотина|прскотине]] која ће касније довести до [[лом]]а матаријала.
Ред 266:
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
Као и титан поседује изузетну тежњу ка ставрању [[карбид]]а и [[нитрид]]а. [[Ванадијум]] снажно делује на везивање [[азот]]а у челику.
==== [[Волфрам]] ([[W]]) ====
Ред 313:
=== Подела челика према областима примене ===
[[
[[
[[
* [[Челици за аутомате]]
Ред 340:
== Индустријски и историјски значај ==
[[
Производња гвожђа почиње већ у 2. веку пре Христа у некадашњем царству [[Хетити|Хетита]], док су први записи о производњи челика датирани у периоду почетка 1. века пре Христа.
Ред 350:
== Алтернативни материјали ==
Постоји генерална тежња да се [[челик]] замени у већини места где се тренутно примењује, а разлог је његова велика специфична тежина. Тежња да се употребе метални материјали као што су [[Al]], [[Mg]], [[Ti]] и њихове легуре или [[композитни материјали]] (већином на бази [[Угљенична влакна|угљеничних влакана]]) отежана је чињеницом да ни један (за сада) познати материјал нема тако идеалан однос ([[особине]]+[[фелксибилност]])/[[цена]] као [[челик]]. Ако је судити по тренутном стању на тржишту, сада и у ближој будућности, [[челик]] је (и биће) супериоран материјал за најширу употребу. Као пример проблема у замени челика другим материјалом може послужити производња [[Ауди|аудијевог]] модела [[А3]]. Већином од [[алуминијум]]а израђен [[А3]] (се изузетком шасије и виталних делова [[Мотор|мотора]] који су направљени од [[челик]]а), иако изузетан аутомобил, имао је у старту проблем. Био је изузетно скуп за своју класу. Али, то није све. Репаратура у саобраћају хаварисаних [[А2]] је неколико пута скупља од конвенционалне репаратуре од [[челик]]а направљених аутомобила. Као последица свега [[А3]], иако изузетан по својим особинама, се више не производи.
== Еколошки аспект ==
Линија 358 ⟶ 357:
== Види још ==
* [[Еутектоид]]
* [[Мартензит]]
Линија 398 ⟶ 396:
[[Категорија:Грађевински материјали]]
[[Категорија:Турцизми]]
{{Link GA|en}}
| |||