Честославица — разлика између измена

- ''Veronica repens'' Gilib.}-

 

 

Честославица има пузећи [[ризом]]ом из кога избијају скоро одрвенеле, длакаве стабљике. Осим [[стабло|стабла]] и листови и цветови су покривени густим, жлездастим длакама. [[Лист]]ови су ситно назубљеног обода и сивозелене боје и наспрамног распореда. [[Цвет]]ови су са дугачким прашницима, светлоплаве до лјубичасте боје и прошарани тамноплавим жилицама. Сакупљени су у гроздасте цвасти које су у почетку збијене, а касније се издужују. [[Плод]] је чахура покривена жлезданим маљама.

 

 

* [[гликозид]]е,

* непознате [[сапонид]]е,

* [[провитамин]] А,

* [[шећер]]е,

* [[восак]] идр.

 

 

Честославица се користи само у [[народна медицина|народној медицини]] за олакшано искашљавање и избацивање секрета, код грозничавих стања, као антисептично средство, [[аперитив]], помаже варењу хране и др. Најчешће се примењује код обољења дисајних органа као што су [[бронхитис]], хронични [[катар]] или болови у грудном кошу и код повишене температуре. Антисептично дејство састојака нашло је примену у лечењу гнојних рана, за шта се користи свеж сок честославице или одвар.

Употреба се састоји у справљању [[чај]]ева, [[тинктура]], [[одвар]]а или цеђењу свежег сока ове биљке.

 

 

Сличног хемијског састава су још неке врсте веронике ''-{V. chamaedrys}-'' и ''-{V. beccabunga}-'' које се могу применити за исте намене и на исти начин.

 

 

 

<gallery>

 

==Литература==

* Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.

* Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.

* Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.

* Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.

* Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.

{{Commonscat|Veronica officinalis}}

 

 

[[Категорија:Лековите биљке]]